ЗАПЕНИЛИ ОД БЕСА! Филм о спасавању СРПСКЕ ДЕЦЕ од усташа разбеснео десничаре у Хрватској (ВИДЕО)
Ништа им није свето!
Хрватски десничарски портали и "грађанске иницијативе" сложно критикују филм "Дневник Диане Будисављевић" у настојању да докажу како никаквог спасавања српске деце у усташкој држави није било, јер, по њима, та држава није била злочиначка, а усташе су "помагале остављеним малишанима".
"Треба бити бескрајно наиван, поприлично глуп па поверовати у ову најновију сторију о Диани Будисављевић која је 'из канџи крвожедних усташа', односно из њихових 'логора смрти' спасила десетак хиљада српске деце...", преносе десничарски медији.
ПАКЛЕНИ ИЗАЗОВ: У сусрет премијери филма "Паклене улице - Хобс и Шо"!
Синхронизовани напад на филм може се да се сажме у циничну тврдњу, коју је пренео портал "Народ", да је поређење акције Диане Будисављевић са Оскаром Шиндлером, који је спасао Јевреје из нацистичих логора - "неумесно".
Они пишу да, наводно, људи (односно деца) којима је помагала Диана Будисављевић, извлачећи их из усташких логора у којима су умирали од тифуса и глади, "нису били директно животно угрожени, односно живот им није био угрожен у смислу да га неким директним поступком жели одузети неки државни систем или човек".
У настојању да дезавуишу филм који је победио на Пулском фестивалу и који први пут од осамостаљења Хрватске говори о последицама усташког геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској (НДХ), разни коментатори тих медија иронично називају хуманитарку Диану Будисављевић "особом са натприродним моћима".
Као и Грађанска иницијатива "Иво Пилар", која негира аутентичност акције спасавања српске деце из логора у НДХ, десничари настоје да заслуге за помоћ деци припишу усташким властима, тврдећи да без њих ништа не би било могуће.
ВОЛИМ ТЕ ЗАУВЕК... Син прерано ПРЕМИНУЛОГ ГЛУМЦА опасном вратоломијом одао почаст оцу (ВИДЕО)
За низ десничарских портала у Хрватској "прича о Диани Будисављевић" је доказ "како се идеологијом, искривљавањем чињеница и наметањем лажног колективног сећања фалсификује историја".
Истовремено, десничари покушавају да негирају или доведу у питање патњу на хиљаде српских малишана и акцију спасавања, наводећи да је Диана Будисављевић писала дневник на немачком, а да је хрватској јавности доступан само превод.
Цитирају се и ставови Грађанске иницијативе "Иво Пилар" (назив дат по "правашу" и хрватском националисти из тридесетих година прошлог века) да се о Диани Будисављевић није говорило до пре десетак година, те да је цела прича сумњива и измишљена.
За десничаре је посебно неприхватљиво то што је филм направљен у копродукцији Хрватске, Србије и Словеније.
С друге стране, познати хрватски књижевник Миљенко Јерговић, који веома похвално пише о овом филму, напомиње да је Будисављевић у дневнику забележила да је надбискуп Степинац одбио да помогне у први мах и да јој је саветовао да потражи помоћ "код својих".
Јерговић наводи да овај филм, о коме се данима прича и пише у Хрватској, тематизује "иза седам брава закључану табу тему хрватске културе: геноцид над Србима у НДХ".