"Климатске промене нису више изазов будућности, већ реалност садашњег тренутка"

Генерална секретарка Семенарске асоцијације Србије Светлана Балешевић Тубић изјавила је за Танјуг да је циљ скупа да се успостави трајан дијалог науке, институција и привреде о дугорочним решењима, уместо краткорочних одговора на изазове које доносе климатске промене.

„Семенарски сектор је важан део аграра, а наша крилатица је да снага пољопривреде почиње семеном. Тиме желимо да укажемо на значај семенарског сектора у изградњи отпорне пољопривреде у условима климатских промена“, навела је Балешевић Тубић.

Она је додала да Семенарска асоцијација има добру сарадњу са Министарством пољопривреде, које пружа подршку заједничким активностима усмереним ка унапређењу и уређењу семенарског сектора.

Државни секретар Министарства пољопривреде Жељко Радошевић изјавио је да се климатске промене одвијају и до десет пута брже него што се раније процењивало, као и да се Србија загрева брже од глобалног просека, што посебно погађа пољопривреду.

Према његовим речима, Министарство спроводи низ мера за ублажавање последица климатских промена, међу којима је и увођење изборног предмета о климатским променама у пољопривреди од школске 2023/24. године на појединим смеровима у пољопривредним школама.

Он је навео да је у току и израда смерница за прилагођавање климатским променама за све учеснике у ланцу производње, као и реализација различитих програма и пројеката у тој области.

Саветник председника ПКС Вељко Јовановић истакао је да је скуп организован са циљем да се додатно повежу наука и привреда, јер је то, како је рекао, простор са највећим потенцијалом за унапређење.

„Климатске промене нису тема за будућност, већ питање којим је требало да се бавимо раније и у већем обиму“, рекао је Јовановић.

Он је навео да је ПКС спремна да научним институцијама пренесе искуства из праксе, како би се заједно долазило до решења за проблеме са којима се привреда свакодневно суочава, а која ће користити и студентима и истраживачима у будућем раду.

„Охрабрује то што нове стратегије пољопривреде препознају значај прилагођавања климатским променама и регенеративне пољопривреде, која обједињује већи део ових изазова“, закључио је Јовановић.