Београд покретач великих промена у области енергетске ефикасности

Чукић је рекао за Танјуг да је конференција била прилика да се повежу пре свега наука, привреда, право, академска заједница да би се побољшао однос  институција према грађанима и привреди и на најбољи начин искористила енергије.

"Кажу да је енергија вечна, ја се надам да ће Београдски дани енергије бити вечни, као што имамо Дане породице, Дане лета и Београдски сајам књига. Енергија је вечна и мења облике, а ова енергија коју ми данас желимо да покажемо јесте да променимо друштво, да променимо свет о одређеним темама. Пре пар година нисмо знали шта је енергетски менаџер или енергетски пасош, сада је то другачије", рекао је он на конференцији.

Додао је ће Београдски дани енергије бити настављени у Привредној комори Србије, 6. и 7. октобра и 14,15. и 17. октобра.

"Дани енергије су јединствена прилка да се споје привреда, стука, академска заједница и примери добре праксе како би шира јавност имала прилику да дође до квалитетних и садржајних информације, а уједно прилика да се окупе прави људи и да изнесу мишљење о актуелним темама", додао је Чукић.

Истакао је да са једне стране постоји могућност да се види шта инвеститори о обновљивим изворима енергије треба да знају, какви су савети адвоката, шта нуде министарства и каква је финансијска подшка.

"У односу на друге градове по питању обновљиве енергије Београд прати корак са светом и жели да буде носилац у овом делу региона", нагласио је Чукић.  

Помоћница министарке рударства и енергетике за енергетску ефикасност и климатске промене Маја Вукадиновић рекла је да је данас један од задатака државе управо да створи ефикасан, рационалан и одржив систем управљања у енергетиском сектору, затим развојне инфраструктурне пројекте уз поштовање принципа који доприносе квалитету животне средине и стандарда који обезбеђује енергијску стабилност и безбедност.

"Јасно је да Србија има потребу за декарбонизацију енергетског сектора, која се већим делом и даље ослања на употребу фосилних горива, будући да две трећине произведене електричне енергије добијамо управо из угља. Србија је као и чланице Европске уније ушла у тзв. воз зелене транзиције, који подразумева потпуну промену начина размишљања, пре свега у погледу начина коришћења енергије", рекла је она.

Додала је да се Србија обевезала да до краја деценије сваки други произведени мегават буде из зелене енергије, а до средине деценије  да декарбонизујемо енергетски сектор, што је, како је навела, реалан циљ који ће Србија испунити.

"Ми имамо повољан географски положај, имамо ветровита подручја, имамо велики број сунчаних дана, имамо мрежу великих река и због тога можемо надокнадити пропуштено време. У том смислу значајно је поменути када су у питању ветропаркови повећање капацитета са некадашњих 647 мегавата на 908, а посебно је значајан пораст соларних капацитета са 103 мегавата на 300, док смо пре само три године имали свега 10 мегавата на мрежи", рекла је Вукадиновићева.

Подсетила је да су декарбонизација енергетског сектора као и процес гашења индивидуалних ложишта приоритет Владе Србије као и Министарства рударства и енергетике, и то посебно у великим урбаним срединама као што је Београд.

"У том смислу поменућу субвенције које Министарство рударства и енергетике даје грађанима за унапређење енергетске ефикасности уз помоћ којих могу заменити своје неефикасне котлове на чврста горива са ефикасним котловима, могу уградити и соларне панеле, топлотне пумпе као и друге мере енергетске ефикасности. По прошлогодишњем јавном позиву у Београду закључено је више од 1.165 уговора са грађанима, а ове године за учешће у овом пројекту пријавило се 15 градских општина за које је опредељено 3,3 милиона евра", додала је она.

Министарство уз финансијску подршку Развојне банке Савета Европе и уз посредну подршку свих органа и организација на територији Београда реализује пројекат чији је циљ енергетска санација зграда централне власти.

"У оквиру овог пројекта до сада смо санирали два објекта. За три објекта извођење радова је у току. Пред крај смо израде пројеката на техничке документације за још пет објеката за које очекујемо да ће радови започети односно завршити се током наредне године", истакла је она.

Подсетила је да је до сада у Београду санирано осам јавних објеката као што су школе, вртићи, домови здравља, установе културе, а по овом новом јавном позиву план је да се енергијски санира болница за дечије плућне болести у оквиру "Клиничко-болничког центра Драгиша Мишовић", затим Спортско-културна установа "Шумице" као и Спортско друштво "Партизан".

Додала је да се реализују велики пројекти, као што су извођење система за одсумпоравање димних гасова за који су радови у оквиру Тент А завршени прошле године, у Тент Б су у току и на тај начин ће се смањити загађење  највећих термоелектрана и позитивно утицати на животну средину.

Дрзавни секретар у Министарству привреде Владимир Арсеновић рекао је у уводном обраћању да енергија данас представља не само питање о одрживости, већ и једно од кључних развојних питања за привреду и друштво у целини.

"Без поузданих, иновативних и зелених енергетских решења нема ни снажне привреде, нема ни конкурентности, ни дугорочног економског раста. Зато је задатак свих нас, државе, привреде и академске заједнице да заједничким деловањем обликујемо будућност у којој ће енергија бити доступна, сигурна и чиста. Управо овакви догађаји попут Београдских дана енергије јесу прилика да разменимо искуства, повежемо се и покренемо нове иницијативе", рекао је Арсеновић.

Министарство привреде у потпуности је посвећено подршци, инвестицијама у енергетску транзицију, додао је он и рекао да је циљ  да се ствара конкуретно одржива економија Србије која ће бити спремна да одговори на изазове пред нама.

Након уводних обраћања одржан је и панел посвећен енергетској транзицији Србије у служби привреде, на којој су учесници говорили о томе шта држава може да уради како би привреда боље искористила потенцијале енергетске транзиције, који су стратешки планови да се до тога дође и каква су искуства и потребе привреде.

Начелница у Сектору за енергетску ефикасност у Министарству рударства и енергетике Миомира Лазовић говорећи о процесу енергетске транзиције рекла је да министарство да би подржало привреду мора да ради у оквиру одређених ингиренција, да примени стратешки, плански и законодавни оквир који даје јасне сигнале у ком правцу ће се енергија кретати.

Она је подсетила да је Србија прошле године усвојила два значајна документа, то је интегрисани климатски план са циљевима до 2030. и стратегију развоја енергетике до 2040. и тиме су дати јасни сигнали у ком правцу се треба кретати привреда.

Додала је да Министарство има сталну комуникацију како индиректно, тако и директно са учесницима у привреди и ту је да подржи иницијативе, подстиче раст и развој привреде и даје велики подстицај за развој зелене енергије.

Лазовићева је рекла да је циљ Европске уније да 2050. године постане климатско неутални континет, а земље Западног Балкана укључујући и Србију су усвојиле ту иницијатуву 2020. године и додала да је циљ Србије да се усклади са циљевима ЕУ.

Директор Удружења за енергетику и рударство у Привредној комори Србије Љубинко Савић рекао је да је у ПКС у претходном периоду одржано 11 састанака са 800 привредних субјеката да их упозна како и на који начин пре свега да смање своје рачуне за електричну енергију и како да се интегришу у пословне системе, пре свега соларне електране.

"Кроз систем купац-произвођач око 750 привредних субјеката је већ интегрисало соларне панеле код себе, са око 85 мегавата инсталираних капацитета. На територији Београда, мислим да је то око 117 привредних субјеката, са око 16 мегавата", рекао је он.  

Савић је казао да је у ПКС у току реализација једног позива за мала предузећа, који се односи на енергетске прегледе и додао да ће ПКС из  свог буџета финансирати пет малих енергетских прегледа.

Арсеновић је на панелу рекао да је Министарство привреде ту пре свега да пружи подршку мирко и малим предузећима, да даје подстицаје и субвенције, јер велике компаније лако могу да се прилагоде новим енергетским променама.

"Министарство на челу са владом је ту да саслуша привреднике, да тражи решења и да колико је у могућности помогне. Ми припремамо програме, али смо ту свакако да саслушамо и шта је добро и шта није", додао је он.