Србија у првој фази развоја нуклеарног програма, прва електрана могућа до 2040. године

Гостујући у емисији "У средишту пажње" Првог програма Радио Београда, Димовић је оценио да је укидање мораторијума на изградњу нуклеарних електрана храбра и визионарска политичка одлука која је створила оквир за научна истраживања. Он наглашава да нуклеарна енергија, као базични вид енергије, треба да омогући постепено напуштање фосилних горива, првенствено угља.

Димовић је подсетио да нуклеарне електране нису само реалност, већ и насушна потреба уколико желимо чистији ваздух. Инциденти су много чешћи у класичним индустријским постројењима него у нуклеаркама, док нуклеарне електране доносе енергетску стабилност и омогућавају да држава не зависи од једног снабдевача.

Он је објаснио да обновљиви извори, попут ветропаркова и соларних панела, не могу да задовоље више од 30 одсто енергетских потреба због варијација у временским условима које могу изазвати проблеме на мрежи. Србија треба да се окрене конвенционалним нуклеарним реакторима, минимално два реактора до 2,4 гигавата снаге, како би задовољила енергетски дефицит и остварила амбициозан план извоза електричне струје.

Поводом актуелних сукоба на Блиском истоку и спекулација о могућим ударима на нуклеарна постројења у Ирану, Димовић је поручио да грађани Србије немају разлога за бригу. Чак и у најгорем сценарију, услед формирања радиоактивног облака, такав облак могао би да се креће дуж земаља у Персијском заливу или према Турској. С обзиром на удаљеност од преко 3.000 километара, грађани Србије могу бити апсолутно безбедни, нагласио је Димовић, додајући да неодговорни појединци непотребно шире панику.

Институт Винча, као највећи институт у источном делу Европе, преузео је улогу носиоца нуклеарног програма. До сада су потписани меморандуми о сарадњи са француском компанијом ЕДФ, водећим институтима у Мађарској, док се одржава успешна сарадња и са руским "Росатомом". Делегација Института посетила је и јужнокорејску компанију КХНП.

Говорећи о избору технологије, Димовић је објаснио да Србија не треба да искључи ниједну опцију. Међународна атомска агенција прописала је да државе на овом степену развоја примењују конвенционалне методе. Мали модуларни реактори су тренутно у фази истраживања или предкомерцијалне употребе, али до 2040. године, када би Србија требало да добије нуклеарну електрану, вероватно ће се догодити и њихова комерцијална примена.

Као кључне предности нуклеарне енергије Димовић је навео одсуство емисије угљен-диоксида, ниске оперативне трошкове на дужи рок и животни век модерних реактора који износи од 60 до 80 година.