Почела јавна расправа о законима из области зелене транзиције Србије

Предложени прописи би, како се наводи у саопштењу, требало да смање загађење, унапреде енергетску ефикасност и обезбеде равноправнији положај српске индустрије на домаћем и међународном тржишту.

Закони уводе механизме који ће подстаћи компаније да улажу у обновљиве изворе енергије, зелену градњу и декарбонизацију индустрије, донети чистији ваздух и мање ризике по здравље грађана, обезбедити фер услове између домаћих произвођача и увозника и приближити Србију европским климатским политикама и тржишту Европске уније, истичу из министарства.

Додају да је циљ Министарства финансија, као предлагача закона, да подржи компаније које улажу у зелену транзицију и истовремено заштити здравље грађана и привреду.

Оцењују да ово није нови намет, већ подстицај за модернију и чистију производњу а као кључне новине наводе то да се порез на емисије GHG односи на велике индустријске емитере, цемент, ђубрива, гвожђе и челик, алуминијум, енергетика и да се порез на увоз угљенично интензивних производа примењује на увоз гвожђа, челика, цемента, ђубрива и алуминијума.

Увозници ће плаћати у складу са емисијама уграђеним у производњу увезене робе, али ће моћи да користе пореске кредите ако је у земљи порекла већ плаћена накнада за емисије.

Обавеза се односи само на оне увознике који увозе више од пет тона обухваћених производа.

Пошто је ова обавеза већ дефинисана прописима Европске уније (ЕУ), а умањује се за износ плаћен у Србији, средства која би завршила у буџету ЕУ на овај начин остају у Србији и користе се за чистију животну средину и здравији живот, више инвестиција у зелене пројекте и енергетску ефикасност, јачање конкурентности српске индустрије на ЕУ тржишту и заштиту домаћих произвођача од нелојалне конкуренције из увоза.

Јавна расправа ће трајати 20 дана и обухватиће два округла стола и два онлајн састанка са заинтересованом јавношћу.

Предвиђено је да закони почну да се примењују 1. јануара 2026. године.