Прошла година трећа најтоплија у историји, кључни узрок људска активност

Организација наводи да је у трогодишњем периоду од 2023. до 2025. године, обележеном изузетно високим температурама, просечно одступање у односу на прединдустријски ниво износило 1,48 степени Целзијуса.

Раст глобалних температура има све израженије економске последице, посебно кроз повећање трошкова екстремних временских догађаја, поремећаје у ланцима снабдевања и притисак на пољопривреду и енергетику. Учесталији топлотни таласи и суше утичу на пад приноса у пољопривреди, раст цена хране и већу волатилност на робним тржиштима, док екстремне временске појаве повећавају трошкове осигурања и оптерећују јавне буџете кроз чешће интервенције и обнову инфраструктуре.

Већина коришћених скупова података рангира 2025. годину као трећу најтоплију, док мањи број процена сврстава ову годину на друго место, преноси Гардијан. Подаци Европске климатске службе Коперникус указују да би праг Париског споразума од 1,5 степени, који се мери у просеку током 30 година, могао бити пробијен и пре краја деценије, знатно раније него што се очекивало 2015. године, када је споразум потписан.

Директор Коперникусове службе за климатске промене Карло Буонтемпо изјавио је да је, према садашњим трендовима, пробијање тог прага неизбежно, те да се треба фокусирати на смањење трајања и размера прекорачења, као и на ублажавање последица по економију и друштво.

Научници наводе да је природни климатски феномен Ел Нињо допринео наглом расту температура у 2023. и 2024. години, али да је његов утицај ослабио током 2025, због чега та година пружа јаснији увид у дугорочно загревање које су проузроковали људи.

Антарктик је у 2025. забележио најтоплију годину, Арктик другу најтоплију, док је обим морског леда у фебруару пао на најнижи ниво од почетка сателитских мерења седамдесетих година.

Стручњаци упозоравају да наставак раста емисија значи да су опасне климатске промене већ стигле, без јасних назнака да је свет спреман да одговори на овај изазов.