Војиновић: Креираћемо базу података која ће помоћи онима који ће да улажу у рециклажу

    
"Корак који сада желимо да направимо јесте да заједнички са Министарством заштите животне средине и агенцијом СЕПА спојимо наше податке и тако их учинимо видљивим, дамо им нове идентитете и већу вредност. Желимо да направимо базу података која служи сваком инвеститору који је размишља да у Србији или у овом делу региона улаже у рециклажу или у енергију", навео је Војиновић током уводног обраћања.
    
Додао је да нордијске земље имају веома добар социјални програм, али и исто тако добар програм одрживости привреде који Србија покушава да преузме.
    
"Око 200 предузећа је прошло кроз обуку онога што се код њих зове најбоља пракса. Добар део напора смо уложили у школство, у универзитете и средње школе јер нам је веома важно да градимо канал који ће у будућности моћи да замени оно што се зове експертска услуга коју црпимо из иностранства", нагласио је Војиновић. 
    
Он је истакао да ПКС од 2021. као имплементациона јединица Министарства привреде кроз програм подршке развоју циркуларне економије ради на едукацији и промоцији циркуларне економије.
    
Покрајински секретар за привреду и туризам у Покрајинској влади Војводине Ненад Иванишевић изјавио је да је питање заштите животне средине, културе и равноправности заправо питање кућног васпитања.
    
"То је основа и одатле треба да пођемо јер када вам нешто намећу и када је нешто обавезно, ми на Балкану радимо супротно само зато што нам је држава то прописала", рекао је Иванишевић.

Према његовим речима, Покрајински секретаријат за привреду и туризам кроз многобројне конкурсе уз обавезну подршку женском предузетништву инсистира и на поштовању прописа о заштити животне средине.

"Стално смо инсистирали и иновирали у складу са прописима и са агендом ЕУ да свако ко жели да добије новац од државе, мора да поштује све прописе о заштити животне средине", рекао је он.
    
Иванишевић је нагласио да је Покрајински секретар за привреду и туризам прва институција у Србији и на Балкану која кроз конкурс бесповратно даје 30.000 евра за куповину електричних пуњача за аутомобиле у угоститељским објектима.

"Најзад смо успели у томе да нам се на конкурс јави више од двоје људи за то и ја разумем да је потребно купити столове, столице и остале ствари, али најзад су почели људи да разумеју зашто је важно имати пуњаче за електричне аутомобиле", објаснио је Иванишевић.

Стална координаторка УН у Србији Матилда Мордт рекла је да одрживост више није опција, већ услов за дугорочни развој и економску отпорност.

"Србија је предузела важне кораке у овом правцу. Током 2021. смо имали прикупљених девет милијарди евра од којих је део посвећен зеленој инфраструктури, што је храбра обавеза. Држава се усклађује са зеленом агендом ЕУ и прави стратегију за климатске и еколошке промене", навела је Мордт.

Директор Канцеларије Светске банке у Србији Никола Понтара је нагласио да Србија троши више енергије него што је европски просек и највећи је емитер гасова стаклене баште на Балкану.

"Енергетски сектор зависи од угља и фосилних горива и да би Србија ушла у ЕУ мора да смањи ту потрошњу. Добра ствар је да се Србија обавезала и промовише инвестиције у обновљиве изворе енергије, посебно соларну и ветроенергију. Привлачење приватног сектора да учествује у ономе што је углавном домен јавног сектора је важно за будућност", објаснио је он.