Министарка Ђедовић Хандановић: Србија има план за декарбонизацију енергетског сектора до 2050.

Ђедовић Хандановић говорила је на "Next Милано" форуму о енергетској транзицији и растућом потребом за електричном енергијом на Балкану пред више од 1.000 студената из свих делова света и Србије.

"Енергетску транзицију не можемо посматрати одвојено од енергетске безбедности и економског развоја. Када бисмо зарад виших циљева одједном угасили све термоелектране, суочили бисмо се с кризом великих размера – милиони људи остали би без електричне и топлотне енергије док би угрозили основне функције привреде, здравства, образовања и свакодневног живота грађана", рекла је она.

Истакла је да због тога "Србија има амбициозан и реалан дугорочан план за декарбонизацију енергетског сектора до 2050. године, за који нам је потребна базна енергија".

"Важно је што смо укидањем мораторијума на изградњу нуклеарних електрана прошле године отворили могућност да разматрамо и нуклеарну енергију у будућности у нашем енергетском миксу", рекла је министарка.

Ђедовић Хандановић је, учествујући на панелу "Од транзиције до трансформације: Будућност глобалне енергетике" са генералним директором Међународне агенције за атомску енергију (ИАЕА) Рафаелом Марианом Гросијем, говорила о растућим потребама за електричном енергијом у свету.

Она је указала да велики део младих данас користи алате вештачке интелигенције у свакодневном животу, што захтева велике количине електричне енергије и да су на светском нивоу дата центри потрошили око 1,5 одсто електричне енергије, а очекује се да се ови захтеви удвоструче до 2030. године.

"Наш дата центар у Крагујевцу је највећи на Западном Балкану и захтева око 0,35 одсто укупне потрошње електричне енергије у Србији, а ускоро ћемо имати и највећи суперкомпјутер у Југоисточној Европи. Морамо да размишљамо о томе из којих извора долази та енергија, колико нас кошта да је произведемо и да ли ћемо је имати довољно уколико не будемо убрзано градили нове капацитете, посебно ако желимо да нам постројења и привреда раде на чисту енергију", навела је министарка.

Ђедовић Хандановић је нагласила да су предвиђена улагања у развој енергетског сектора у Србији око 15 милијарди евра у наредних 10 до 15 година како би енергетски сектор могао несметано да настави да испоручује електричну енергију за грађане, привреду и подржава даљи економски развој.

Истакла је да Србија има осам интерконекција на преносном систему и да ће наставити са улагањима и изградњом енергетских коридора.

"Уз производне капацитете за стабилност напајања биће нам потребна јача преносна мрежа и ми се повезујемо и јачамо преносне капацитете са суседним земљама Мађарском, Босном и Херцеговином, Румунијом и Црном Гором", рекла је она.

Током посете Универзитету Бокони Ђедовић Хандановић се састала и са ректором Универзитета Франческом Биларијем и деканом за развој и односе са алумни заједницом Антонелом Кару с којима је разговарала о потенцијалима за развој сарадње између ове образовне установе и Србије.

"Бокони има неке од међународно најпризнатијих мастер програма на свету и могућност да се такви програми отворе и у нашој земљи би била добра прилика за све наше студенте да могу да стекну диплому једног од светски признатих факултета у својој земљи. То би обогатило избор образовних програма, а свакако је добро да имамо више могућности и да своје мастер програме код нас имају и светски универзитети. Наравно поштујући све међународне стандарде високошколског образовања", навела је Ђедовић Хандановић.

Министарка је нагласила је Србија централна земља Западног Балкана и да има потенцијал да постане академски центар региона.