Неискоришћени ресурс вредан стотине милиона евра - Свет од овога прави богатсво, ми саљемо на депонију

У свету се отпад све чешће посматра као вредан ресурс, али у Србији то благо углавном завршава на депонијама. На годишњем нивоу, домаћинства и привреда у нашој земљи произведу око 12 милиона тона отпада, од чега три милиона отпада из комуналног сектора. Ипак, рециклира се свега око 15%, што нас ставља на зачеље Европе.

Док свет све више тежи циркуларној економији – моделу у којем отпад постаје сировина за нове производе или енергију – Србија и даље велики део отпада закопава на несанитарним и дивљим депонијама. За разлику од нас, земље Европске уније, које годишње произведу више од 2,5 милијарди тона отпада, третирају га као “суво злато”. Све веће становништво и растућа потражња за сировинама чине неопходним да отпад буде искоришћен. Док се линеаран модел економије заснивао на принципу “произведи – употреби – баци”, циркуларни приступ иде по формули “произведи – употреби – произведи”.

Европски парламент је 2021. године усвојио резолуцију о новом акционом плану за циркуларну економију, са циљем да се до 2050. године постигне потпуно одржива и циркуларна економија. Пакет мера ЕУ такође повезује управљање отпадом са енергетском транзицијом и климатским циљевима, чиме се убрзава прелазак са линеарног на циркуларни модел.

У Србији, међутим, ситуација је далеко од европских стандарда. Тренутно се рециклира само око 15% комуналног отпада, док 79% завршава на депонијама, често без икаквог претходног третмана. У ЕУ се у просеку рециклира око 50% комуналног отпада, а количина отпада који иде на депоније опала је на око 20% захваљујући алтернативним методама третмана.

Главни разлог за овакво стање у Србији је непоштовање хијерархије у управљању отпадом, која прописује да одлагање на депоније буде последња опција. Хијерархија укључује превенцију, припрему за поновну употребу, рециклажу и копроцесуирање – процес у којем се отпад користи као замена за гориво и сировине у енергетски интензивној индустрији. Копроцесуирање омогућава потпуно уништавање отпада, чиме се штеде природни ресурси и смањују емисије гасова са ефектом стаклене баште.

Такав приступ примењује се у многим европским државама. На пример, у Белгији, Данској, Холандији и Шведској готово сав комунални отпад се третира алтернативно, док у Аустрији законом није дозвољено одлагање отпада који није прошао неки облик третмана. Више од 500 постројења у Европи користи отпад за производњу енергије, снабдевајући електричном енергијом домаћинства и привреду.

У Србији се, међутим, још увек ослањамо на депоније, што представља значајан економски и еколошки проблем. Стручњаци у “Белој књизи” истичу да је главни разлог заостајање у селекцији и третману отпада, недостатак капацитета и неодговарајућа инфраструктура. Управљање отпадом је кључно и са аспекта рециклаже и производње енергије.

На панелу НИН-а о циркуларној економији, Синиша Митровић из Центра за циркуларну економију ПКС нагласио је да Србија годишње “сахрани” око 100 милиона евра вредне рециклиране сировине.

- Потребно је ту сировину поново употребити, било кроз нове производе или енергију из отпада. Нашој рециклажној индустрији тренутно недостаје 100.000 тона стакленог крша, 50.000 тона отпадног дрвета, пластике, а генеришемо и велике количине пепела из термоелектрана, шљаке и стрганог асфалта. Све то може постати нови ресурс - рекао је Митровић.

Он је додао да је изградња одрживе инфраструктуре за третман отпада кључна. – Ако чврсти отпад и даље завршава на депонијама, губи се свака економска прилика и ствара енорман негативан утицај на животну средину и трошкове становништва. Заинтересованост компанија за циркуларну економију и енергетску ефикасност расте, а предводници зеленог преласка у Србији су Elixir Гроуп, Jugoimpex Ниш, Топлана Шабац, Саникула, Tarkett и Нектар – истакао је Митровић.

У суштини, циркуларна економија у Србији је још увек у зачетку, али је јасно да је отпад потенцијално енергетско и материјално богатство које може бити претворено у нове производе, енергију и економску вредност, уз заштиту животне средине. Док ЕУ отпад третира као ресурс, Србија још увек мора да научи како да га правилно користи и рециклира.

Извор: Србија Данас/Телеграф