Александар Милошевић: АИ ће ускоро ући у банковне системе као персонализатор потреба клијената

Он је на панелу "Водећи трендови у финансијској индустрији", у оквиру Копаоник бизнис форума рекао да ће отворени подаци, отворено банкарство бити ново гориво што се тиче  алгоритма.

"Тренутно имамо затворене системе у институцијама, у банкама и отварањем тих система, подаци ће бити доступни за следећи ниво развоја алгоритма", рекао је Милошевић.

Говорећи о томе зашто Балтичке земље имају више "финкета" (дигитално финансијско решење), он је рекао да треба поћи од тога како су се земље трасформисале.

"Нисмо прошли кроз исте трансфорамације, имали смо различиту путању трансформације земље и банкарства" нагласио је он.

Истакао је да кључне изазове и проблеме, на које банке могу да наиђу у будућности, могу да превазиђу пребацивањем на следећу генерацију банкарства.

Навео је да када се говори о ИТ интеграцијама у банкарске услуге, важан је квалитет података.

"Ситуација је таква да сада у банкама нема пуно ИТ стручњака, они их запосле када им требају. Међутим, банке не би требало да буду саме у том процесу трансформације, већ да им помогну технолошке компаније. Међутим, постоји страх од непознатог од тога да ће аутоматизација довести до отпуштања или слично", рекао је он.

Истакао је да су банке комплексан систем и да морају да раде нон стоп, да буду флексибилне и безбедне, међутим не превише флексибилне јер би то изазвало хаос.

Говорећи о претњама које доноси дигитализација и ИТ, он је истакао да како се повећава ниво дигитализације, повећава се и ниво претњи који дигитални свет носи.

"Банке у овој борби покушавају да заштите своје клијенте, тако што штите индентитет банке, на пример као позиваоци, када вас позову на телефон, нема број", додао је Милошевић.

У наредних пет година, Милошевић је оценио да ће се банке трансформисати и технолошки постати оптималније, биће јача контрола ризика, али ће и даље требати људски капитал.

Чланица извршног одбора надлежна и одговорна за операције  АИК Банци Маја Микић рекла је да смо на другим панелима имали прилике да чујемо да све компаније постају нека врста АИ компаније, да се користе технологије како би се банкарске услуге учиниле ближе.

"Главни трендови се у банкарству мењају јако брзо, 'дематеријализује се", то значи поједностављују се процеси, скаћује се време и приближа се све више дигиталним услугама. Имамо отворено банкарство и отоворени су подаци", рекла је Микић.

Говорећи о "финтексу" рекла је да морамо бити обазриви  колико финтекса имамо и да знамо њихово порекло.

"Морамо да знамо колико финтекса имамо, колико су добри, колико их је у европским земљама. Слажем се да треба да имамо ИТ хабове, јер нам то даје знање на високом нивоу, али ми смо мала држава и овде имамо различите административне баријере које претходно треба да пребродимо", истакла је она.

Говорећи о младим кадровима и образовању рекла је да имамо сјајан људски капитал, образоване људе који постижу извандредне резултате на различитим математичким такмичењима.

Микић је рекла да банке морају да наставе да се развијају, да имају сталну комуникацију са клијентима и да питају шта је фокус.

Она је на тему ризика које носе савремене технологије рекла да дигитализацију не можемо да зауставимо и да је потребно да се прилагодимо, да знамо да управљамо ризицима.

Оснивач и генерални директор Crypto 12 Давид Веселиновић рекао је да му је драго што  Србија има Закон о дигиталној имовини још од  2021.године, док је ЕУ пре пар месеци увела тај закон, и да је то једна позитивна ствар која нас ставља на добро место, на међународној сцени када је у питању "блок чејн".

"Највећи изазови за блок чејн је да се адаптира на нове трендове и постане безбедан за клијенте", оценио је Веселиновић.  

Истакао је да Србија има квалитетну радну снагу за развој "једнорога", али да мора да осигура безбедност за клијенте.