Легенда српске кошарке брани Карија и Орлове: "Стрељамо, пљујемо, а боље од овога НЕМАМО..."
Кошаркашка репрезентација Србије је шокантно елиминисана у осмини финала Евробаскета од Финске иако је важила за апсолутног фаворита за освајање злата. Сасвим очекивано, Орлови су се нашли на мети многобројних критика, али легенда српске кошарке Ратко Раш Радовановић је стао у одбрану нашег националног тима.
Сви смо веровали да је коначно дошло време да наша репрезентација освоји толико жељено злато, али је на крају као и пре три године доживљен бродолом.
Имала је Србија доста проблема са повредама, Богдановић је напустио турнир, вирус је ушао у екипу, али су Орлови упркос свему томе морали да преброде препреку по имену Финска.
То се није догодило, ближе се квалификације за Светско првенство које могу да буду веома тешке, а у њих ће наша селекција кренути са новим селектором.
Светислав Пешић је завршио своју мисију на клупи, а после неуспеха се нашао на мети жестоких критика. Ипак, легендарни Раша Радовановић је стао у одбрану трофејног стручњака из Пирота и његових изабраника.
- Шта има да се каже после свега што гледам и читам претходних дана. Сви пљују! А, то је срамота. Не треба пљувати те момке. Имамо ли боље? Брзо заборављамо да су нам кошаркаши донели много радости. Направили су доста тога и направиће у будућности - почиње причу Ратко Радовановић за Курир и додаје:
- Био је дебакл! Зна се. Видимо сви... Много се ту неких ствари десило, за које ми не знамо. Повреде су учиниле своје. Питање је да ли су сви играчи били физички спремни... Некако смо сви превише били пуни себе, не играчи, већ пре свега јавност. Као да смо чекали да нам се да медаља уручи на сув квалитет. Али, не иде то тако... Играју и други кошарку.
Претходних дана многи бивши кошаркаши и тренери критички су сагледавали неуспех репрезентације.
- Сви траже длаку у јајету. После битке сви су генерали. Сви би сада да пљуну... Ја нећу! Те приче, да ли је неко пио са неким кафу, или није... Глупости! У моје време, пио сам кафу са Моком (Зоран Славнић оп.а.) и Вилфаном (Петер Вилфан оп.а.), са другима нисам, јер нисам стигао. Па, хоћемо ли сви да пијемо кафу заједно? Нас 12! Па, на шта би то личило? Те грозне приче да је неко избегавао да иде на тренинг, јер је ишао у цркву... То нема везе са истином. Питам се, да ли ти људи уопште размишљају о чему пишу? Има ли логике у томе што наводе?
Још мало о селектору Пешићу:
- Са Пешићем се нисам чуо. Ми смо пријатељи. Без обзира на то, он има уговор до краја септембра. Хоће ли доћи до договора да настави, не знам. Треба искористити његово знање. Наша јавност би све да стреља. Не може! Не иде то тако. Треба се сетити професора Аце Николића. Радио сам са њим две године у ФМП, много сам научио од њега, да ли је на клупи, пред или ван... Е, тако морамо и са Пешићем с обзиром на његово знање. Ми олако све бацамо. А, то не ваља. Морамо да чувамо људе и ауторитет. Гажење и пишање по људима... То не може донети ништа добро. Сетимо се балкона и лепих ствари које су нам донели кошаркаши... Не треба то да се заборави. Размазили смо нацију са медаљама. Доћи ће то поново. Главу горе!
