Победио је једном Синиша леукемију, други пут ипак није имао снаге. Свима нам је тешко пала његова смрт, најтеже његовој породици.
Синоћ је на друштвеној мрежи "X" његов рођени брат Дражен објавио дирљиве речи:
- Постојиш тамо где облаци шетају... Има те у мом срцу, у мојим очима, мислима, и непроспаваним ноћима и сну, само те на јави нема, а то јако боли! 20.2.1969. 56 - стоји у објави Дражена Михајловића.
Дражен је дао и велики интервју објављен у италијанској "Газети" управо овог јутра, у ком је причао о одрастању са Синишом, успоменама и тешким тренуцима болести.
Он је био тај који му је донирао коштану срж, међутим то на крају није било довољно.
- Да, чинило се да би то могло повећати шансе за успех. Знам да није моја кривица, али чињеница да га нисам успео спасити је рана која се никада неће зацелити.
Каже да је био са породицом на дан када су се појавили први симптоми.
- Био сам на Сардинији са својим братом, Аријаном и целом његовом предивном породицом, када једног јутра, након што се пробудио, није могао ни да хода. Ја сам га задиркивао: "Изгледаш као старац од 90 година...". Мислили смо да је истегнуће или упала јер је играо падел. Али уместо тога...
Дан сахране био је олакшавајући из једног разлога, Синиша је био изузетно вољен.
- Да, схватио сам то на дан сахране пратећи ковчег: затворене улице, људи напољу, личности не само из спортског света већ и из политичког и јавног живота у Италији. Било је то невероватно исказивање наклоности - рели су Дражена Михајловића.
