"Звали су ме и Звезда и Партизан, али неке ствари се не раде": Бивши репрезентативац ОТВОРЕНО о вечитима

Он је за клупски сајт открио колико му значи Војводина.

- Мој клуб. Нешто што волим цео живот и шта се никад неће променити. Ту сам, долазим на утакмице, са клинцима идемо на „запад“. Војводина је институција, ово је много велики клуб – почео је разговор момак који је у 22. години понео капитенску траку - рекао је Степанов.

Степанов је рекао да је имао понуде из Звезде али и из Партизана.

- Звали су из Звезда и Партизана, неколицину пута… Неке ствари се у животу не раде. Знам ко сам, шта сам и одакле сам. Знам колико волим Војводину да никада не би помислио на тако нешто, а камоли урадио. Што се тиче приче, њу сам увек остављао за терен. Никада нисам желео да се појављујем у медијима, дајем интервјуе…- изјавио је он.

И даље је у спортским водама, након професионалне каријере.

– Задужен сам да селектирам децу из Новог Сада за летњу и зимску школу ФСС. Уживам у раду са малишанима. То је нешто где сам се потпуно пронашао и нема веће среће од тога да проводим време с њима и заједно савладавамо животне и фудбалске лекције. Приоритет наравно – школа и све оно што их очекује у животу. А, онда фудбал. То су вредности уз које сам одрастао и желим да клинци са којима сада радим иду тим путем. Уједно радим и као помоћник Радослава Батака у кадетској селекцији Србије. Имам сјајан однос са свим тим младим фудбалерима и уживање ми је да учествујем у њиховом сазревању. Преносим им оно кроз шта сам прошао, напомињем где сам грешио и шта сам све научио - рекао је Степанов.

Сматра да је могао више да постигне у својој каријери.

– Не жалим ни за чим. Имао сам непроцењиво искуство да играм у пет држава. Могле су неке ствари да буду другачије, али у спорту је потребно да се поклопи толико фактора. Мурињо је два пут желео да ме доведе у Челси. Прво после ЕП за репрезентације до 21 године, а затим и после полусезоне у Трабзону. А, они тамо ни да чују да мрдем било где. После у Портоу, задесила ме је трагедија… Мајка ми је била на самрти, имала је још неколико сати живота… Био сам стандардан у тиму, после припремног меча Бохум – Порто у Немачкој, видим 15 пропуштених позива од брата, јављам му се, саопштава ми то. Питам тренера за дозволу да не идем са екипом у Португал, него да идем у Србију. Одговора „не може“. Одлазим код спортског директора, чим сам му рекао о чему се ради, организује ми приватни авион за Србију. Тренер мења однос према мени када сам се вратио после неколико дана… На једном тренингу окупљамо се на центру, а он ме нешто пред свима прозива „Е, ви Срби…“, скачем хватам га за гушу. Фотографи све сликују, сутрадан то централна вест. Нисам дао на себе. Платио сам цену, скоњен сам из тима, играо сам само Куп. И то на четири меча био сам проглашен за играча утакмице. У финалу – није ме ставио уопште у тим - закључио је Степанов.