БЕЗ ЊЕГА НИШТА НЕЋЕ БИТИ ИСТО: Преминула легенда светског ватерпола
Неколико недеља након свог 54. рођендана, бивши ватерполиста Атила Моностори, који је одиграо 114 мечева за репрезентацију Мађарску, трагично је преминуо.
Освајач је сребра на Европском првенству и победник Светског купа, а у опроштају од њега, waterpolo.hu. пише да је Мано – како су га сви звали – врхунац своје каријере доживео без сумње средином деведесетих година.
Након што је 1992. године освојио шампионат са Тунгсрамом, талентовани спортиста који је раније као јуниорски репрезентативац освојио медаље на два Европска првенства и једном Светском првенству, ушао је и у сениорску националну екипу, где је, три године, заједно са Жолтом Неметом чинио један од најстабилнијих бековских парова.
Захваљујући својим изванредним способностима, између 1993. и 1996. године био је непоколебљив члан репрезентације. Са тим тимом освојио је две сребрне медаље на Европском првенству (1993, 1995), а 1995. године освојио је и Светски куп. Био је члан олимпијског тима на Олимпијским играма у Атланти 1996. године, где су заузели четврто место.
После Олимпијских игара наставио је низ успеха на клупском нивоу. 1996. године прешао је у БВСЦ, који је те године изненађујуће освојио шампионат, и са њима је у наредним сезонама још три пута славио освајање златне медаље.
Године 1999. отишао је у Италију, где је био један од играча који су учествовали у почетној фази обнове каснијег светског шампиона Про Реко. Током италијанске авантуре, 2000. године освојио је бронзану медаљу са Реком, затим је играо у Болоњи и Савони. Након повратка кући, поново је играо за БВСЦ, а потом и за Ференцварош и Сегед, по једну сезону.
Каријеру је наставио у Румунији, где је са клубом ЦСМ Орадеа освојио четири узастопне румунске шампионске титуле. Званично је завршио своју активну каријеру 2015. године у Кечкемету, али никада стварно није напустио базен. Још 2022. године, са преко педесет година, активно је играо у Будимпештанској лиги, у тиму BVSC-Heavy, заједно са неколико бивших врхунских играча, настављајући да ради оно што је највише волео: играње ватерпола.
Поред тога, радио је и као тренер, а последњих година је радио са млађим категоријама у ОСЦ-у, преносећи своје богато искуство следећим генерацијама.
