ФЕДЕРЕР ПОРУЧУЈЕ ИЗ ПЕНЗИЈЕ: Новак још не зна како је то
Некадашњи швајцарски тенисер и легенда тог спорта Роџр Федерер ужива већ три године у пензији.
Швајцарац и даље и те како привлачи пажњу, а сада је анализирао своју каријеру у разговору "Тагес Анзеигер"и присетио се неких важних мечева у својој каријери. Са Новаком Ђоковићем је имао велико ривалство, као и са Рафаелом Надалом, а управо је српски тенисер рекао да би волео да једног дана седне са њима и да се заједно присете успеомена са терен и из бројних мечева.
- Наравно, таква ривалства стварају озбиљну везу. Данас то видим другачије него раније, са много већом дистанцом. Новак још не зна како је то. Рафа полако стиже до тога. Када још увек играте, не можете да размишљате онако како ја данас размишљам. Што више времена пролази, мање се идентификујете као играч, видите ширу слику. Дефинитивно сам за то да седнемо заједно и разговарамо о добрим старим временима - рекао је Федерер.
Швајцарац се присетио и једног меча који је по свом мишљену морао да добије, а реч је о финалу гредн слем турнира.
- Финале УС опена 2009. против Дел Потра. Требало је да победим у том мечу. Тада сам имао болове у леђима на загревању, а онда сам пропустио толико шанси. То је био један од мечева које нисам смео да изгубим. Прекинуо је мој низ на УС опену.
Занимљиво да га пораз од Новака Ђоковића у чувеном финалу Вимлдона из 2019. године није уопште много погодио. Или макар тако Швајацарац каже.
- То ме није дуго мучило. Немам појма зашто. Можда је било због деце. Можда зато што сам победио Рафу у полуфиналу. Али осећао сам се у фазону: готово је, одиграо сам сјајан турнир, штета што сам изгубио и то је то. Анализирао сам то, имао сам наредних дана флешбекове, али никада више после тога - истакао је Федерер, мада је њогивм навијачима тај пораз прилично тешко пао. - За мене не. Рекао сам себи: Од сада је то само лепа успомена. Последње што сам желео је да због тога излудим. Нисам то заслужио, јер сам заиста добро играо. Још увек се сећам кад сам се вратио кући после финала и како су деца јурила ка мени. Рекао сам: 'Хеј, треба ми само пет минута'. Морао сам накратко да се опустим и легнем у кревет. Онда сам сишао удневну собу. Тамо је било 30 људи и лепо смо се провели.
