Шта ће се заправо догодити са Украјином? Реална анализа стања на фронту - Ево како је Трамп дошао до плана који је разбенсео Кијев (ВИДЕО)

Док се рат у Украјини приближава четвртој години, постаје све очигледније да се однос снага на фронту драматично мења. Украјина је последњих месеци ушла у најтежи период од почетка инвазије. 

Пад Покровска и Купјанска, као и очекивани губитак Гуљајпоља, указују на тренд који власти у Кијеву више не могу да прикрију - земља нема довољно људства да одржава ратне напоре. 

У протеклих пар недеља канцелар Немачке Фридрих Мерц молио је председника Зеленског да обезбеди масовну мобилизацију свих војно способних младића, упозоравајући "да без људи нема ни фронта". Ни милијарде долара помоћи, ни оружје, не вреде ако нема ко да ратује.

Русија, с друге стране, има значајно већу базу људства, али је економски знатно исцрпљенија. Упркос томе, серија војних успеха крајем октобра и током новембра 2025. јасно је показала да Москва може дуже да издржи него Кијев - и управо је тај моменат преломио многе нејасноће које су тињале после сусрета Доналда Трампа и Владимира Путина у Енкориџу. 

Још тада је било јасно да рат мора да се заврши. Оно што није било кристално јасно било је - колико Русија треба да добије. Фронт је сад дао одговор уместо дипломата.

Управо из тог односа снага настао је и нови амерички мировни план, један од централних спољнополитичких пројеката актуелне Трампове администрације. План од 28 тачака, који је предложио Доналд Трамп, представља оквир који би, барем на папиру, требало да оконча највећи европски сукоб у 21. веку.

Према нацрту, тачка 1 потврђује суверенитет Украјине, док тачка 2 предвиђа свеобухватан споразум о ненападању између Русије, Украјине и Европе.

Трећа тачка обавезује Русију да не напада суседе, а НАТО да се даље не шири.

Четврта тачка покреће дијалог Москве и НАТО-а под покровитељством САД, док пета даје Украјини безбедносне гаранције Вашингтона.

Шеста тачка ограничава украјинске оружане снаге на 600.000 људи, а седма гарантује да Украјина неће улазити у НАТО - сада ни у будућности.

Осма тачка спречава стационирање НАТО трупа у Украјини, док девета пресељава европске борбене авионе у Пољску.

Десета тачка дефинише америчке гаранције: ако Украјина нападне Русију - губи заштиту; ако Русија нападне Украјину - следи координисан одговор и повратак санкција.

Тачке 11-12: Украјина постаје кандидат за ЕУ, добија преференцијални приступ тржишту и огроман глобални фонд за обнову, који укључује енергетску инфраструктуру, индустрију, рударство и подршку Светске банке.

Тачке 13-14: Русија се реинтегрише у глобалну економију - укидање санкција у фазама, повратак у Г8, сарадња у енергетици, рударству и АИ. Замрзнута средства у висини од 100 милијарди долара иду за обнову Украјине, још 100 милијарди долази из Европе, а формира се и заједнички америчко-руски фонд са поделом профита 50:50.

Тачке 15-20: формирање безбедносних радних група, обавеза Русије на политику неагресије, продужење уговора о нуклеарној контроли, Украјина остаје ненуклеарна држава, Запорожка електрана прелази под надзор МААЕ, а уводе се и образовни програми толеранције уз забрану нацистичке идеологије.

Једна од најосетљивијих је тачка 21: Крим, Доњецк и Луганск признају се као де фацто руски, док Херсон и Запорожје постају демилитаризоване зоне са замрзнутим статусом и међународним признањем моменталног стања на терену.

Тачке 22-28 уређују забрану промене граница силом, слободан транспорт преко Дњепра и Црног мора, стварање хуманитарног комитета, одржавање избора у Украјини у року од 100 дана, општу амнестију за све стране, правну обавезност споразума, надзор Савета за мир који води Трамп - и коначно, тренутни прекид ватре по почетку имплементације.

Зеленски ће, како је најавио, покушати да понуди Трампу алтернативе - али реалност је сурова. Украјина више нема преговарачку моћ. Територијалне тачке Трамповог плана практично су непроменљиве, јер одражавају стање на фронту и политичке приоритете Москве, а не жеље Кијева.

Трампова администрација је дошла на власт и на обећању да ће окончати овај рат, и има јасну намеру да то обећање испуни. А рат који једна страна више не може да води - не може се наставити само политичком вољом.

Ако постоји тренутак у ком је рат у Украјини ушао у фазу политичког расплета, онда је то сада. Војна реалност је пресудила: Украјина је у дефициту људи, Русија у дефициту новца - али Русија је ипак у знатно бољој позицији. Недостатак људи руши фронт, а фронт одлучује преговоре.

Зато ће се мировни план - какав год да буде - писати у Вашингтону, потврђивати у Москви, а прихватати у Кијеву. И последице ће се осећати деценијама.