Šta će se zapravo dogoditi sa Ukrajinom? Realna analiza stanja na frontu - Evo kako je Tramp došao do plana koji je razbenseo Kijev (VIDEO)

Dok se rat u Ukrajini približava četvrtoj godini, postaje sve očiglednije da se odnos snaga na frontu dramatično menja. Ukrajina je poslednjih meseci ušla u najteži period od početka invazije. 

Pad Pokrovska i Kupjanska, kao i očekivani gubitak Guljajpolja, ukazuju na trend koji vlasti u Kijevu više ne mogu da prikriju - zemlja nema dovoljno ljudstva da održava ratne napore. 

U proteklih par nedelja kancelar Nemačke Fridrih Merc molio je predsednika Zelenskog da obezbedi masovnu mobilizaciju svih vojno sposobnih mladića, upozoravajući "da bez ljudi nema ni fronta". Ni milijarde dolara pomoći, ni oružje, ne vrede ako nema ko da ratuje.

Rusija, s druge strane, ima značajno veću bazu ljudstva, ali je ekonomski znatno iscrpljenija. Uprkos tome, serija vojnih uspeha krajem oktobra i tokom novembra 2025. jasno je pokazala da Moskva može duže da izdrži nego Kijev - i upravo je taj momenat prelomio mnoge nejasnoće koje su tinjale posle susreta Donalda Trampa i Vladimira Putina u Enkoridžu. 

Još tada je bilo jasno da rat mora da se završi. Ono što nije bilo kristalno jasno bilo je - koliko Rusija treba da dobije. Front je sad dao odgovor umesto diplomata.

Upravo iz tog odnosa snaga nastao je i novi američki mirovni plan, jedan od centralnih spoljnopolitičkih projekata aktuelne Trampove administracije. Plan od 28 tačaka, koji je predložio Donald Tramp, predstavlja okvir koji bi, barem na papiru, trebalo da okonča najveći evropski sukob u 21. veku.

Prema nacrtu, tačka 1 potvrđuje suverenitet Ukrajine, dok tačka 2 predviđa sveobuhvatan sporazum o nenapadanju između Rusije, Ukrajine i Evrope.

Treća tačka obavezuje Rusiju da ne napada susede, a NATO da se dalje ne širi.

Četvrta tačka pokreće dijalog Moskve i NATO-a pod pokroviteljstvom SAD, dok peta daje Ukrajini bezbednosne garancije Vašingtona.

Šesta tačka ograničava ukrajinske oružane snage na 600.000 ljudi, a sedma garantuje da Ukrajina neće ulaziti u NATO - sada ni u budućnosti.

Osma tačka sprečava stacioniranje NATO trupa u Ukrajini, dok deveta preseljava evropske borbene avione u Poljsku.

Deseta tačka definiše američke garancije: ako Ukrajina napadne Rusiju - gubi zaštitu; ako Rusija napadne Ukrajinu - sledi koordinisan odgovor i povratak sankcija.

Tačke 11-12: Ukrajina postaje kandidat za EU, dobija preferencijalni pristup tržištu i ogroman globalni fond za obnovu, koji uključuje energetsku infrastrukturu, industriju, rudarstvo i podršku Svetske banke.

Tačke 13-14: Rusija se reintegriše u globalnu ekonomiju - ukidanje sankcija u fazama, povratak u G8, saradnja u energetici, rudarstvu i AI. Zamrznuta sredstva u visini od 100 milijardi dolara idu za obnovu Ukrajine, još 100 milijardi dolazi iz Evrope, a formira se i zajednički američko-ruski fond sa podelom profita 50:50.

Tačke 15-20: formiranje bezbednosnih radnih grupa, obaveza Rusije na politiku neagresije, produženje ugovora o nuklearnoj kontroli, Ukrajina ostaje nenuklearna država, Zaporožka elektrana prelazi pod nadzor MAAE, a uvode se i obrazovni programi tolerancije uz zabranu nacističke ideologije.

Jedna od najosetljivijih je tačka 21: Krim, Donjeck i Lugansk priznaju se kao de facto ruski, dok Herson i Zaporožje postaju demilitarizovane zone sa zamrznutim statusom i međunarodnim priznanjem momentalnog stanja na terenu.

Tačke 22-28 uređuju zabranu promene granica silom, slobodan transport preko Dnjepra i Crnog mora, stvaranje humanitarnog komiteta, održavanje izbora u Ukrajini u roku od 100 dana, opštu amnestiju za sve strane, pravnu obaveznost sporazuma, nadzor Saveta za mir koji vodi Tramp - i konačno, trenutni prekid vatre po početku implementacije.

Zelenski će, kako je najavio, pokušati da ponudi Trampu alternative - ali realnost je surova. Ukrajina više nema pregovaračku moć. Teritorijalne tačke Trampovog plana praktično su nepromenljive, jer odražavaju stanje na frontu i političke prioritete Moskve, a ne želje Kijeva.

Trampova administracija je došla na vlast i na obećanju da će okončati ovaj rat, i ima jasnu nameru da to obećanje ispuni. A rat koji jedna strana više ne može da vodi - ne može se nastaviti samo političkom voljom.

Ako postoji trenutak u kom je rat u Ukrajini ušao u fazu političkog raspleta, onda je to sada. Vojna realnost je presudila: Ukrajina je u deficitu ljudi, Rusija u deficitu novca - ali Rusija je ipak u znatno boljoj poziciji. Nedostatak ljudi ruši front, a front odlučuje pregovore.

Zato će se mirovni plan - kakav god da bude - pisati u Vašingtonu, potvrđivati u Moskvi, a prihvatati u Kijevu. I posledice će se osećati decenijama.