"Трећи светски рат је почео, само чекамо да неко то озваничи" Аналитичар за СД о рату у Украјини и геополитичкој ситуацији: "Трамп може да промени неке ствари, али..."
Рат у Украјини се ближи својој трећој годишњици. Док се из дана у дан ситуација на фронту мења, све су гласније најаве о потенцијалним преговорима између Русије и Украјине у којима би активно учествовао и новоизабрани председник САД Доналд Трамп.
У сусрет томе, за портал Србија Данас је говорио мастер историчар и аналитичар, Стефан Брајковић.
Сведоци смо велике офанзиве руске војске у задњих пар месеци. Како коментаришете тренутну ситуацију на фронту и шта је тачно довело до овако брзог напретка руске армије?
- Руси су на фронту осетили слабост, као и страх код ОСУ, пре свега због, за неке неочекиваних, резултата америчких избора, поготово јер постоје одређени медијски наводи да се Трамп и Зеленски не подносе на неком личном нивоу и Украјинци се сада плаше како ће се САД даље односити према рату. Руси бележе рекордна напредовања од краја зиме 2022. године. Они напредују на свим фронтовима, никада до сада у оволиком броју, у оволиком замаху, нису ишли унапред и то темељно. У почетку је Украјина била много мање спремна него што је сада, а фронт се сад помера много брже него пре.
Какво је тренутно стање у Доњецкој области?
- До сада су Руси имали више различитих тактика од којих су неке биле мање, а неке више успешне. Видели смо масивне артиљеријске нападе праћене нападом мобилне пешадије са оклопним транспортерима, нешто слично као у Првом светском рату. Негде је успело, негде није. После тога су извели нападе на моторима, што је личило на некадашњу лаку коњицу и како су ишли напред тако су руске лаке трупе прелазиле украјинске ровове. Рат дроновима и даље не престаје, достигао је неке нове нивое, барем са руске стране. Украјинци су у Курској области тестирали нове системе електронског ометања дронова, који су изузетно успешни према старим дроновима. Међутим, и даље не могу ништа микрооптичким дроновима. Украјински дронови нападају и даље, али их има много мање него пре годину и нешто дана, а и Руси су научили да се ефикасније бране од њих. Тако су на тенкове поставили механизацију која је направљена од жице и која се поставила доста ефикасно у борби са дроновима. У суштини, сви системи електронског рата су жестоко напредовали. Тако да можемо рећи да је ово највећи индустријски сукоб од краја Другог светског рата. Русија званично није још прешла на потпуну ратну економију, али један добар део индустрије ради у пуном капацитету, поготово ратна, а уз то и увозе оружје, муницију и дронове из других држава. Русија је наследник целог арсенала СССР-а, то се вероватно мери у милионима граната и оно што руска војска и држава произведе за месец дана, то САД и Европа не могу да произведу у неколико месеци, а и цена руске производње је много нижа због ниже цене радне снаге, ниже цене ресурса... И онда се деси да се на фронту са руске стране испали 20.000 граната, а са украјинске 5.000, једноставно нико не може да испрати тај темпо.
Колике су заправо размере руске офанзиве?
- Офанзива креће скоро од границе Дњепропетровске области, преко битних украјинских упоришта попут Велике Новосилике, Угљедара, који је пао, а који је био тзв. „трн у бутини“ како Енглези кажу, огромне групе руских армија. Падом одбране ОСУ код Угљедара и заузимањем Курахова, Руси су скратили фронт за више стотина километара. У Доњецкој области имамо најжешће борбе још од пада Бахмута, као што је Часов Јар, најтеже упориште, које је преостало још од 2014. године, где Украјинци имају стару, стабилну одбрану. Ван тога, већина борби се води у местима попут Покровска и Торецка. Ту се пуно улагало у одбрану, али то је све нетестирано. Притом, на том подручју су Украјинци проверавали тзв. „тврда места“ попут склоништа, у које су уложени милиони долара, а то су заправо пољане, ледине, и ОСУ су се само повукле са тих делова фронта, зато Руси тако и напредују на том правцу.
Шта се тренутно дешава у Курској области?
- Руско-украјинска граница је јако велика и генерално, Русија није имала неке битније трупе у Курској области. Говори се о цифри од три до пет хиљада војника, који су ту били на одслужењу војног рока, а вероватно се сва озбиљна војска налази на југу Доњецке области. Е сад, зашто су Украјинци ушли у Курск? Постоји неколико опција. Једна од њих је, гледано историјски, можда су мислили да ће велику руску офанзиву, која је кренула почетком лета, зауставити упадом у Курск, заузимањем нуклеарне електране и неких већих делова земље, да ће понизити Русију и да ће Москва преусмерити своје најбоље трупе ту. Они су се надали да ће се ту утврдити као у Бахмуту и Авдејевки. Руси, не да нису послали војну помоћ, они су појачали офанзиву на фронту у Украјини.
Да ли је то ширење фронта заправо било контрапродуктивно за Украјинце?
- Сигурно јесте и сигурно је украјинска одбрана на фронту била ослабљена после тога. Претпоставка је да су Руси требали да бране ту Курску област главнином војске, а да ОСУ то искористи на фронту. Међутим, пошто Руси то нису одрадили, та надмоћ која је већ постојала, постала је екстремно велика и Украјинци су кренули да се повлаче и из најтврђих упоришта. Ван тога, Русија има сталну ротацију трупа, које се константно мобилишу, док код ОСУ су јединице све мање и мање. Украјинска војска је прихватила НАТО стандард величине војних јединица, али те јединице нису толико велике. Закони о општој мобилизацији у Украјини су све ригорознији, да би повратили то војно стање с почетка сукоба.
Који је онда циљ задржавања украјинске војске у Курску?
- Поред сталног одвлачења трупа, већ неко време се говори о мировним преговорима. То јесте, оно што свако држи да остане у његовим рукама и да се направи нека демилитаризована зона између. Држање матичне територије Русије Украјинцима свакако даје предност у преговорима. У теорији ако би пристали на размену територије ,они би ту Курску област мењали за делове територије који су сад у руским рукама.
Како коментаришете употребу америчких, француских и британских ракета у рату?
- Колико сам ја упознат са АТАЦМС системом, њега са земље може да испали било ко, али је главна техничка карактеристика система то што он има сателитско навођење, а ти сателити који их наводе нису под контролом Украјине, него Британије или САД. У теорији то значи да, иако је неки украјински војник притиснуо дугме да испали ракету, заправо праву мету бира неко у САД-у, Британији итд. То њих заправо ставља у отворени сукоб са Русијом. Украјина је добила 50-ак ракета тог система, ако се добро сећам, једно пуњење ваљда шаље десет. Они, наводно, гађају фабрике за производњу, значи не уништавају „живу силу“. Русија наравно мора да одговори на то са позиције велике силе. Они ће њима да нанесу неке губитке, то је истина, али ти губици за толику војну машинерију нису пресудни, али са позиције велике силе, Русија не сме да дозволи да је ико понижава, да дозволи да нека друга велика сила може да их гађа. Због тога су они увели ракетни систем „Орешник“, за кога су многи на Западу веровали да је лажан и да Русима треба још неколико година развоја да би био успешан. Међутим, у борбеном тестирању на Дњепропетровском правцу се показао као врло успешан, иако су га Руси послали без икакве бојеве главе. Ниједан западни систем одбране не може да га заустави.
Из више извора, поготово у западним медијима, потврђено је деловање севернокорејских војника у Курској области. Шта нам заправо показује директно учешће Северне Кореје у овом сукобу?
- То говори неколико ствари. Вођа Северне Кореје Ким Џонг Ун и Владимир Путин су потписали Протокол о савезништву, где Русија гарантује њима да ће их она бранити. Северна Кореја је изоловона земља у потпуности, они су мишљења да морају да имају некаквог савезника, а избор им је јако ограничен јер имају границу, поред Јужне Кореје, само са Русијом и Кином, тако да су пристали. Ми немамо увид у тај уговор, да тврдимо да је Путин тражио да дођу ти војници или је Ким тражио, јер смо сведоци да су они срушили све „мостове пријатељства“ који су се тако фигуративно звали. То су били мостови који повезују две Кореје, кроз које нико никад није прошао, али постојали су. Питање је да ли је војска Северне Кореје отишла да вежба, да стиче војно искуство за потенцијални рат са Јужном Корејом. Видевши задња дешавања у Јужној Кореји са проглашењем ванредног стања и са председником, вероватно су осетили њихову слабост.
Да ли би сукоб двеју Кореја озваничио и почетак Трећег светког рата?
- Кованица Други светски рат је први пут искоришћена након конференције у Техерану и сусрета Черчила, Рузвелта и Стаљина. То је била 1943. година. Рат је трајао 4 године у Европи, а 7 година у Азији. До тад су рат именовали по локалним сукобима у Европи. Тај термин су сковали новинари, а Први светски рат се до тада звао само Велики рат, јер већег рата није било. Онда су схватили да је овај рат много већи од тога, па су га звали Светски рат, али су схватили да то није довољно прецизно, јер га то не разликује од неких претходних сукоба и онда је дошло до назива Први и Други светски рат. Једна од политиколошких и филозофских теорија која се провлачи у задње две године је да је свет одавно у Трећем светском рату, само чекамо кад ће неко да то именује званично. Препоставка је да, уколико би се САД и Кина активно укључили у неке сукобе – то би без претеривања био Трећи светски рат. Чак и без употребе нуклеарног оружја, неке земље ће настрадати, али главни актери вероватно неће.
У задње време се много прича о Доналду Трампу и преговорима у Украјини. Трамп је најавио свој план за решавање овог сукоба, али шта ако преговори пропадну?
- У суштини, Трамп је много причао. Говорио је да ће дати понуду узми или остави, да ће окончати сукоб за један дан и да су спремни да проактивно делују на том пољу. У кампањи може да се прича свашта, али Трамп мора да пази на утицаје Америке у многим другим земљама. У Европи сви зазиру од Трампа, јер је Бајден био мекан председник, који је слушао саветнике и протоколарно се понашао. Трамп је у медијима представљен као нестални лудак од којег може све да се очекује, али није реално да неко на позицији председника САД буде такав. Он може да промени неке ствари, али то неће бити заокрет од 180 степени.