Метро стиже у срце Београда: Археолози улазе на Трг републике, спрема се и станица код Панчевачког моста
Изградња београдског метроа, о којој се у престоници говори деценијама, улази у нову фазу припрема.
Док се за будућу станицу „Трг републике“ очекује излазак археолога на терен, за станицу „Панчевачки мост“ издати су локацијски услови, што представља још један корак ка реализацији прве линије метроа.
Пројекат београдског метроа већ годинама је једна од најважнијих инфраструктурних тема у Србији. Иако су генерације Београђана одрастале уз најаве да ће радови ускоро почети, последњи потези показују да се припреме за прву линију све више померају са планске документације ка конкретним радовима на терену.
Прва линија метроа од Макиша до Карабурме
Прва линија Београдског метроа требало би да повеже Макишко поље и Карабурму. Пројекат обухвата трасу дугу око 15 километара, 15 станица и 11 километара тунела, као и набавку 32 аутоматска метро-воза типа Метрополис.
Према ранијим најавама, француска компанија Алстом задужена је за испоруку комплетног система по принципу „кључ у руке“. То подразумева возове без машиновође, сигнализацију, телекомуникације, напајање, пругу, платформе са сигурносним вратима, опрему за депо, централизовани контролни центар и системе сајбер безбедности.
Метро би требало да користи напредну Урбалис ЦБТЦ технологију, која омогућава потпуно аутоматизован рад возова, већу поузданост и већи капацитет превоза путника. Композиције Метрополис требало би да буду произведене у Алстомовој фабрици у Валансијену у Француској.
Археолози излазе на Трг републике
Посебну пажњу јавности изазива будућа метро-станица „Трг републике“, јер се налази у самом центру Београда, на простору који има изузетно важан историјски значај.
Пре почетка већих радова, на тој локацији очекују се археолошка истраживања. Разлог је могућност да се испод површине налазе остаци некадашњих утврђења и бедема, који су вековима обликовали овај део града.
Археолог Адам Црнобрња из Српског археолошког друштва навео је за NewsMax да се на том простору налазило аустријско утврђење из прве половине 18. века, грађено у периоду од 1717. до 1739. године.
Према његовим речима, остаци тог утврђења постојали су све до краја 19. века. У близини је раније откривена Виртембершка капија, иза које се налазила Стамбол капија, па се очекује да би испод Трга републике могли да буду пронађени остаци бедема, бастиона, равелина и других делова старог фортификационог система.
Шта се крије испод центра Београда?
Уколико археолози на Тргу републике пронађу значајне остатке, то би могло да отвори ново питање: како ускладити изградњу метроа са заштитом културног наслеђа.
Стручњаци већ дуго упозоравају да је код великих инфраструктурних пројеката важно да се археолошка истраживања спроведу пре почетка озбиљних грађевинских радова. У супротном, налазишта се често откривају тек током копања, што може да изазове застоје, додатне трошкове и спорове између инвеститора и институција задужених за заштиту наслеђа.
Црнобрња је указао и на шири проблем, наводећи да у Србији често недостаје довољно стручног кадра, али и правовремена реакција надлежних. Како је оценио, додатни проблем представља то што тужилаштво није увек довољно обучено да препозна природу дела која се односе на угрожавање археолошког наслеђа.
Због тога ће радови на Тргу републике бити посебно праћени, јер би управо ова локација могла да покаже колико је Београд спреман да велике инфраструктурне пројекте усклади са очувањем своје историје.
Спрема се и станица „Панчевачки мост“
Док се за Трг републике очекују археолошка истраживања, за метро-станицу „Панчевачки мост“ направљен је нови административни корак.
Министарство грађевинарства издало је компанији PowerChina локацијске услове за фазну изградњу и реконструкцију, односно трајно измештање постојећих хидротехничких, електроенергетских, телекомуникационих и машинских инсталација са простора на којем је планирана будућа метро-станица.
Станица „Панчевачки мост“ планирана је на локацији садашњег аутобуског терминала, испод Панчевачког моста. Биће смештена у зони између Поенкареве улице, постојећег аутобусног терминала и Булевара деспота Стефана, једне од главних саобраћајница у овом делу Београда.
Важно чвориште за метро, БГ воз и аутобусе
Према локацијским условима, метро ће у зони станице „Панчевачки мост“ бити вођен дубоким тунелом. Ова станица требало би да има важну саобраћајну улогу, јер је планирано укрштање метро-система и БГ воза, као и повезивање са аутобуским линијама.
У непосредној близини налазе се комерцијални објекти, логистички центри, Хала Александар Николић, Културни центар Палилула и Омладински стадион, што ову локацију чини једном од значајнијих тачака будуће метро-мреже.
Изградњом станице код Панчевачког моста тај део града могао би да постане једно од кључних преседања у јавном превозу, посебно за путнике који долазе из правца Карабурме, Палилуле, Богословије и ширег подручја ка Дунаву.
Метро се све више приближава терену
Иако је пред Београдом још много посла пре него што први возови крену кроз тунеле, издавање локацијских услова, припрема за измештање инсталација и најава археолошких истраживања показују да се пројекат прве линије метроа постепено помера у конкретну фазу.
Станица „Трг републике“ биће посебно осетљива због историјског значаја локације, док ће „Панчевачки мост“ имати важну улогу у повезивању различитих видова јавног превоза.
Управо зато наредни месеци могу бити важни за будућност београдског метроа, али и за одговор на питање шта се све крије испод најпрометнијих делова престонице.