Кнез Михаилова: Место сусрета свих генерација
Кнез Михаилова улица, смештена у срцу Београда, представља једну од најзначајнијих и најпознатијих пешачких зона у Србији. Ова улица је симбол културног, историјског и урбаног идентитета града, а њена важност превазилази локалне оквире, чинећи је местом од изузетног значаја за све генерације.
Кнез Михаилова улица има богату историју која сеже уназад до античког периода, када је на њеном месту постојало римско насеље Сингидунум. Међутим, њен савремени изглед и значај почињу да се обликују средином 19. века. Године 1867., урбаниста Емилијан Јосимовић израдио је регулациони план Београда, према којем је Кнез Михаилова улица трасирана као главна градска променада.
Улица је званично добила име 1870. године, у част кнеза Михаила Обреновића, и од тада није мењала назив, што је чини јединственом у Београду .
Архитектура и знаменитости
Кнез Михаилова улица је дом многим значајним архитектонским и културним објектима. Међу њима се истичу:
Библиотека града Београда: смештена у згради некадашњег хотела "Српска круна", изграђеног 1869. године .
Српска академија наука и уметности (САНУ): репрезентативна зграда изграђена 1923–1924. године, која представља значајан пример академске архитектуре .
Делијска чесма: историјска чесма која је више пута реконструисана, а данашњи изглед добила је 1987. године .
Улица је такође позната по бројним галеријама, музејима, књижарама, кафићима и продавницама, што је чини центром културног и друштвеног живота Београда.
Значај за све генерације
Кнез Михаилова улица је место које повезује прошлост и садашњост, традицију и модерност. За старије генерације, она представља сећање на некадашњи Београд, док млађима нуди простор за дружење, уметничке догађаје и савремени урбани живот. Њена улога као главне пешачке зоне и културног центра чини је незаобилазним местом за све посетиоце и становнике града .
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
