Крај за највећу неуређену депонију у Европи

Потписивањем Уговора о јавно-приватном партнерству за депонију у Винчи, када је у питању управљање комуналним отпадом, за Београд коначно почиње 21. век.

Крстић: Јанковић се окренуо хомофобу Ђиласу јер није нашао другог финансијера

Очајнички потез! Јанковић подршком Ђиласу показао колико је слаб

Овај уговор представља не само остварење вишедеценијских планова, већ и одговоран однос према отпаду који је један од најзначајнијих еколошких проблема савременог света.

Депонија комуналног отпада у Винчи, настала 1977, тренутно је највећа неуређена депонија у Европи. Простире се на 68 хектара, а дубина наталоженог отпада је чак 70 метара. Та депонија на којој се остави 2.700 тона отпада дневно није само легло заразе, већ и еколошка бомба на обали Дунава.

Није депонија једини еколошки проблем града, али је највећи. Београдска индустрија годишње произведе око 1,2 милиона тона хемијских материја и 15.000 тона отпада.

У Дунав и Саву годишње се излије око 200 милиона кубика непрочишћених фекалних вода. Пепео из Термоелектране „Никола Тесла” у Обреновцу, који се складишти на депонији, загађује ваздух и земљиште.Град Београд је кроз отворен поступак, у сарадњи са Светском банком, добио партнера за Винчу.

Заборавите Славију какву сте знали: Почело уређивање, видиковац ка фонтани (ФОТО/ВИДЕО)

Конзорцијум који чине француска компанија Суез и јапанска Иточу уложиће 333 милиона евра, а после 25 година сви погони и фабрике постаће власништво Београда. Постојећа депонија која клизи према Дунаву биће санирана, стабилизована и затворена.

Ресурс који представља отпад остаће у рукама Београда јер ћемо га ми и даље прикупљати. Отпад који може да се рециклира третираће се у седамнаест рециклажних дворишта које ће град изградити у свакој општини.

На садашњој депонији биће изграђено постројење за производњу електричне и топлотне енергије из отпада чији ће капацитет бити 340 000 до 380 000 тона годишње. Гради се и фабрика за рециклажу грађевинског отпада, капацитета 200 000 тона годишње, у којој ће се тај отпад претварати у грађевински материјал који ће се поново користити, посебно у путарској индустрији. Тако ћемо решити проблем хиљада дивљих депонија грађевинског материјала које свакодневно ничу широм града.

Топлана Коњарник и постројење за производњу топлотне енергије у Винчи биће повезане топловодом. Уграђена технологија биће најмодернија у Европи и потпуно безбедна. Око 200 људи, углавном из Гроцке, добиће посао у тим постројењима, а наши грађани имаће могућност да у наредним годинама разврставају отпад по кућама, као што се то ради у многим европским земљама.

Можда сам зато, наивно, очекивао да ће на седници Скупштине града Београда, која је одржана 26. септембра, сви одборници гласати за предлог уговора. Зашто не би гласали када решавамо највећи еколошки проблем града по свим европским стандардима? Преварио сам се.

Крај протеста у ОШ Светозар Милетић: Ђаци од сутра у школским клупама

Уместо подршке добили смо увреде од следбеника Драгана Ђиласа из Демократске странке да дајемо београдско ђубре странцима, да је то прескупо, да је град то требало сам да ради, да потписивање уговора треба да сачека београдске изборе.

Морам да признам да сам био шокиран незнањем, али и злом намером коју су критичари показали. Незнањем, јер је читав процес уређења те депоније кроз овај модел почео још 2001. године. Тада је Извршни одбор Скупштине града Београда, на чијем челу је био Ненад Богдановић из Демократске странке, донео одлуку да се депонија Винча санира по истом моделу који се сада спроводи.

Град Београд, који је водила Демократска странка, 2006. године упутио је предлог Влади Републике Србије која је одлучила да се започне са процесом за који би био пронађен стратешки партнер који би управљао депонијом 25 година. Спроведен је и позив на који се јавило више од 50 заинтересованих компанија из целог света.

Све је то трајало до 2008. године када је градоначелник Београда постао Драган Ђилас који је зауставио цео процес. Тако смо због неозбиљности и хира једног човека изгубили девет година током којих смо могли да санирамо депонију. Ипак, пред сам одлазак са власти, Ђилас је схватио да греши, па је Град Београд 2011. године усвојио План управљања отпадом који је предвиђао да се садашња депонија Винча санира и затвори кроз јавно приватно партнерство или концесију.

ВЕЛИЧАНСТВЕН ДАН У ЗЕМУНУ: Прослављена заветна слава општине (ФОТО)

Наравно, као и у многим другим случајевима наши претходници у граду умели су лепо да планирају, али нису умели било шта да остваре. Тако су на месту садашњег Београда на води планирали "Менхетн на Балкану", али нису били у стању ни камен да помере одатле.

Планирали су и фонтану на Славији али нису били у стању да је саграде. На месту садашње депоније Винча одлучили су да нађу партнера који би је уредио по истом моделу како се то чини данас. Нису били у стању да пронађу било кога. Они нису али ми јесмо.

Градоначелник објаснио: Поднећу оставку само у овом случају

Нажалост, уместо честитки што смо завршили један процес после скоро две деценије, јер су у њему учествовали и наши претходници, добили смо увреде. При томе нису понудили било какво друго решење. То је зла намера. Како другачије назвати покушај да се нападне и обесмисли сваки пројекат градске власти без обзира на то колико ће он бити добар за грађане?

Одборници и политичари који се тако понашају, који нису у стању разликују опште добро од личног интереса, нису опозиција само својим политичким противницима већ и свом народу и његовом напретку.