Кула Небојша - стражар историје и симбол Београда
Кула Небојша представља једино у потпуности сачувано средњовековно здање у оквиру Београдске тврђаве, а кроз векове била је сведок многих кључних догађаја који су обликовали историју Београда и шире регије.
Кула је изграђена око 1460. године као део утврђења Београдске тврђаве, у време када је град био важна тачка одбране европских земаља од Османлијског царства. На почетку је носила имена попут Беле куле или Темишварске куле, да би током времена устаљено постала позната као Кула Небојша.
Њено име значи „небојан“, односно „неустрашив“, што је симболички одговарало њеној улози у одбрани града.
Од одбране до тамнице
Кула је била кључна тачка у систему одбране Београда, посебно током опсаде 1521. године, када су топови са ње бранили прилазе граду. Тек након што су Турци запалили кулу, Београд је пао под њиховом влашћу.
Касније, како је њен војни значај опао, османске власти претвориле су је у тамницу познату по тешким условима. Многи борци за слободу, учесници устанака и револуционари били су заточени, мучени и погубљени унутар њених зидина. Међу најпознатијим жртвама био је грчки револуционар Ригас Фераиос, погубљен 1798. године, као и митрополит Методије 1800. године.
Током и након Првог српског устанка, бројни Срби, укључујући Јеврема Обреновића, брата кнеза Милоша и једног од првих градоначелника Београда, били су затворени у овој кули.
Архитектура и реконструкција
Кула Небојша је пример раног типа топовске куле, грађевине прилагођене употреби артиљерије с дебелим каменим зидовима и вишеструким спратовима. Током 18. века Аустријанци су је реконструисали, прилагодивши је тадашњим тактичким захтевима, а модерним радовима рестаурације завршена је 2010. године. Данашњи ентеријер прилагођен је музејским поставкама које прате историју куле, балканске револуције и периода борбе за слободу.
Кула Небојша данас
Данас је Кула Небојша важан културни центар и музеј у срцу Београдске тврђаве. Посетиоци кроз изложбе могу да се упознају са њеном богатом историјом, драматичним животима људи повезаних с њом и ширим историјским контекстом кроз који је град пролазио.
Њена позиција на самој обали Дунава чини је незаобилазним местом за разумевање идентитета Београда — града који је вековима био на раскршћу култура, војски и цивилизација.
Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
