Терапија као табу: зашто Балкан и даље ћути о менталном здрављу

Главни разлози за то, према мишљењу стручњака и доступним истраживањима, леже у дубоко укорењеним друштвеним нормама и предрасудама које ову тему чине табуизираном. На овим просторима често се верује да су менталне тегобе знак личне слабости, недостатка снаге карактера или "неспособности да се изборимо са животом". Тај став је последица традиционалног васпитања, у којем се емоционалне тешкоће углавном решавају унутар породице или се једноставно потискују.

Додатно, број стручњака менталног здравља у региону је и даље знатно испод европског просека, што отежава приступ психолошкој помоћи, посебно у мањим местима и руралним срединама. Према подацима Светске здравствене организације, у Србији и Босни и Херцеговини број психијатара и психолога по глави становника знатно је нижи него у земљама западне Европе.

Још један важан фактор јесте финансијска недоступност. Приватне психолошке ординације, које све више ничу у већим градовима, и даље су луксуз за већину грађана са просечним или исподпросечним примањима. Јавне здравствене установе, с друге стране, често су преоптерећене, са дугим листама чекања.

Ипак, примећују се и позитивни помаци. Све већи број младих користи друштвене мреже и интернет форуме да би разговарао о менталном здрављу, а бројне невладине организације организују кампање чији је циљ дестигматизација психолошких проблема. Важну улогу у томе имају и медији, који све чешће отварају простор за ову тему.

Стручњаци се слажу да је кључно наставити са едукацијом, оснаживањем стручних кадрова и стварањем система који ће омогућити лакши и приступачнији пут до психолошке подршке за све грађане.