30.000 Срба годишње заврши у ПСИХИЈАТРИЈСКОЈ болници: Лекари се залажу за ванболничку негу
"Неки окидач мора да постоји"
Око 400.000 људи годишње затражи помоћ због психичких проблема, док у психијатријским установама годишње буде хоспитализовано нешто више од 30.000 пацијената. Око 10 одсто њих задржава се у болницама присилно, јер је процењено да би могли да буду опасност за себе или друге. Сви други слободно шетају улицама наших градова, а све чешће неко од њих постане главна вест у медијима након што некога нападне или убије.
И док лекари одговорнима сматрају околину, породицу или старатеља, за криминологе су кривци правосудни органи и здравство. Ко год да је крив, епилог је исти - опасан човек на улици.
Прочитајте и:
Др Милутин Ненадовић, бивши директор Специјалне болнице за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић", објашњава да душевни боленсици пре него што "експлодирају" обично дају знаке упозорења. Проблем је што ове знаке често нема ко да препозна.
- Сва истраживања показују да психијатријски болесници међу убицама чине мањи број него особе из опште популације. Прави разлози за њихове насилне епизоде су начин на који их друштво третира, на прикривање од стране породице и на општу стигматизацију и етикетирање - објашњава саговорник.
Он напомиње да су најнасилнији они са најозбиљнијим поремећајима и да убијају и нападају јер имају погрешну перцепцију стварности и односа људи према њима.
Дугорочна временска прогноза: Погледајте какво нас време очекује до 18. јуна
- То су људи који пате од шизофреније, посебно оне коју прате сумануте параноидне идеје. Али, није поента стрпати све душевне болеснике у институције, напротив, иде се ка томе да их у болницама има све мање. То не значи да их треба пустити кућама и препустити их себи, него им обезбедити ванболничку негу - каже др Ненадовић.
На питање због чега су последњих дана учестали напади психијатријских болесника, многи лекари ће рећи - због промене времена и високих температура које погоршавају психичке тегобе пацијената који већ имају неке менталне сметње. Велики број људи предиспонираних за ову врсту поремећаја управо у ово доба године доживи прву епизоду болести која је често еруптивна и драматична.
Ипак, Ненадовић сматра да време нема никакве везе са тим инцидентима и да је ово објашњање коришћено давних дана, када научници нису имали детаљније увиде у људску психу и начине на које функционише.
Криминолог Марко Ницовић сматра да до таквих инцидената долази када закажу јавне службе и психијатријске болнице.
- Често се дешава да се не направи добра процена озбиљности психичког поремећаја. Лекари често размишљају по принципу "неће ваљда ништа озбиљно да уради, није толико болестан". И то је кобна грешка, јер је за такве људе потребан само окидач - каже Ницовић.
Он истиче да у времену социјалне и моралне кризе људи лако скрену у патологију.
- Људи остају без посла, без будућности, почињу да пате од анксиозности. Неки окидач мора да постоји - каже Ницовић.
ОНИ СУ НАЈБОЉИ КУМОВИ У 2018 ГОДИНИ: Победу однели у конкуренцији 24 кумовска пара (ФОТО)
Прецизни подаци и регистри менталних болести не постоје, али према проценама стручњака једна од пет особа женског пола оболи од депресије, а један од десет мушкараца. Око један одсто је оболелих од шизофреније у општој популацији и ту нема битније разлике међу половима, док је заступљеност паничног поремећаја иде од седам до девет одсто, али се чешће појављује код жена.
