АИ против криминала: Да ли је могуће штитити грађане без масовног надзора?

Међутим постоји и сегмент паметног-безбедног града. Ови концепти често се сударају са етичким и законским дилемама. Да ли мање приватности значи више безбедности? Постоји ли етички видео надзор? Различити су концепти паметног-безбедног града у односу на стратешку културу. Различити су приступи и стандарди у очувању приватности и безбедности када је у питању употреба дигиталних технологија, вештачке интелигенције и само управљање, и чување података.

Вилсон центар пише да пројекат Неом у Саудијској Арабији је део глобалног тренда иницијатива „паметних градова“, али ови пројекти, вођени напредним технологијама, представљају и могућности за урбано управљање и одрживост и ризике од репресије кроз повећани надзор, што подиже геополитичке и етичке проблеме. Различити приступи јавној безбедности условљава различита решења.

Посматрајте паметан град као урбану средину са високим IQ-om. Користећи вештачку интелигенцију (АИ) и Интернет ствари (ИоТ) за онај најтежи део посла—попут одржавања и логистике—он се стара о томе да град заиста ради у служби људи који у њему живе. Студија Смарт City Index 2025, у издању института ИМД, мери успех паметних градова кроз два кључна фактора: технолошки напредак и људске потребе. Циљ је пронаћи баланс између економског развоја и квалитета свакодневног живота грађана.

На европском континенту према овом индексу доминирају градови Швајцарске, док се Блиски Исток позиционира на листу првих десет градова на свету са Дубијем и Абу Дабијем. Када се гледа густина безбедносних камера по глави становника прва два места припадају градовима из НР Кине са просеком од 119 камера на 1000 становника. Треће место на глобалном нивоу заузима Лондон са 73 камере на 1000 становника. Вашингтон има 44 владине камере на 1000 становника. У тоталним бројевима камера доминира Кина без премца па тако Пекинг има више од милион камера.

Неке од објављених студија указују да број камера не значи и више безбедности. Због тога се савремена цивилизација окреће према концептима који су више од обичног осматрања и идентификације. Коришћењем способности вештачке интелигенције камере од осматрачница постају безбедносни аналитичари. Софтвери вођени вештачком интелигенцијом омогућавају елиминацију људског фактора, дају предиктивну аналитику, лакше уочавају опасне предмете попут ватреног оружја, сечива, ножева, тупих предмета али и критичних ситуација.

Видео аналитика је такође унапређена јер скраћује време потребно за обраду снимака и извођење просторно-временских веза. Ове способности додатно намећу нове изазове као што је сајбер заштита самог система и података. Према извештају Уједињених нација 71% држава је усвојило регулативе, законе и процедуре за сајбер безбедност. Али истовремено 73% општина на свету је идентификовало недостатке технолошких стандарда као баријеру за развој паметног-безбедног града. Када се дође на терен политика за управљање подацима само 5,6% нација је успоставило ове процедуре.

У фокус паметних-безбедних градова у први план падају камере и видео надзор за осматрање у реалном времену јавних површина. Такви сентименти доприносе генерисању негативних реакција према пројектима паметних градова. Једна трећина држава импелментирала је видео надзор који покреће вештачка интелигенција. Препознавање лица се користи у 78 држава доминатно у Азији, Европи и Латинској Америци.

Да ли паметни видео надзор као део концепта паметног града може бити етичан и штити људска права? Одговор је да таква решења постоје и не заснивају се на детекцији појединаца него на идентификацији претњи, изазова и ризика. Уместо да препознаје лице систем препознаје оружје и шаље координате где се критичан догађај појавио. Град Чикаго је користио систем за детекцију пуцња пиштоља уз помоћ вештачке интелигенције.

Ситуације као што су школски пуцачи могу бити спречене раном детекцијом ватреног оружја или других опасних предмета, док се идентитет установљава другим начинима када се опасност отклони. Најопасније претње су управо оне које нису на време детектоване. Због тога се говори о концепту који обухвата људски фактор у садејству са материјално-техничким способностима. Правовремена реакција се увек одвија у троуглу детекција-реакција-отклањање претње.

Након масакра у Рибникару Град Београд је успоставио Градску Службу обезбеђења у оквиру пројекта паметног града. Овај концепт се ослања на покривеност приступних тачака свих београдских основних школа камерама које користе вештачку интелигенцију, оперативним центром и патролом по систему 7/24/365. Након контроле од стране службе повереника за заштиту података о личности установљено је да овај систем не препознаје лица већ опасне ситуације.

Концепт јавне безбедности варирају од државе до државе, али видимо да је у Београду могуће успоставити највиши стандард који не нарушава приватност због чега се и Србија кандидује да понесе титулу водећег паметног града у Европи. Србија се генерално котира на веома високом месту када је реч о употреби вештачке интелигенције.

Последња истраживања сугеришу да су стотине милиона градске популације под станлим ризиком од последица криминала и насиља. Више није могуће људским ресурсима покрити сваку критичну тачку. Зато су паметни градови наша реалност која ће правити разлику између просперитета у односу на сиромаштво и криминал.

Пише: Дарко Обрадовић