AI protiv kriminala: Da li je moguće štititi građane bez masovnog nadzora?
Svet se ubrzano menja. Tehnološki napredak uslovljava primenu najsavremenijih tehnologija u svakodnevnom životu. Koncepti pametnih gradova nisu novost. Često se koncept pametnog grada u bezbednosnom smislu povezuje sa invanzivnim nadzorom „velikog brata“. Celokupan koncept pametnih gradova zasnivao se na upravljanju, čuvanju resursa, energetskoj efikasnosti i održivom razvoju, ali i automatizaciji redovnih funkcija.
Međutim postoji i segment pametnog-bezbednog grada. Ovi koncepti često se sudaraju sa etičkim i zakonskim dilemama. Da li manje privatnosti znači više bezbednosti? Postoji li etički video nadzor? Različiti su koncepti pametnog-bezbednog grada u odnosu na stratešku kulturu. Različiti su pristupi i standardi u očuvanju privatnosti i bezbednosti kada je u pitanju upotreba digitalnih tehnologija, veštačke inteligencije i samo upravljanje, i čuvanje podataka.
Vilson centar piše da projekat Neom u Saudijskoj Arabiji je deo globalnog trenda inicijativa „pametnih gradova“, ali ovi projekti, vođeni naprednim tehnologijama, predstavljaju i mogućnosti za urbano upravljanje i održivost i rizike od represije kroz povećani nadzor, što podiže geopolitičke i etičke probleme. Različiti pristupi javnoj bezbednosti uslovljava različita rešenja.
Posmatrajte pametan grad kao urbanu sredinu sa visokim IQ-om. Koristeći veštačku inteligenciju (AI) i Internet stvari (IoT) za onaj najteži deo posla—poput održavanja i logistike—on se stara o tome da grad zaista radi u službi ljudi koji u njemu žive. Studija Smart City Index 2025, u izdanju instituta IMD, meri uspeh pametnih gradova kroz dva ključna faktora: tehnološki napredak i ljudske potrebe. Cilj je pronaći balans između ekonomskog razvoja i kvaliteta svakodnevnog života građana.
Na evropskom kontinentu prema ovom indeksu dominiraju gradovi Švajcarske, dok se Bliski Istok pozicionira na listu prvih deset gradova na svetu sa Dubijem i Abu Dabijem. Kada se gleda gustina bezbednosnih kamera po glavi stanovnika prva dva mesta pripadaju gradovima iz NR Kine sa prosekom od 119 kamera na 1000 stanovnika. Treće mesto na globalnom nivou zauzima London sa 73 kamere na 1000 stanovnika. Vašington ima 44 vladine kamere na 1000 stanovnika. U totalnim brojevima kamera dominira Kina bez premca pa tako Peking ima više od milion kamera.
Neke od objavljenih studija ukazuju da broj kamera ne znači i više bezbednosti. Zbog toga se savremena civilizacija okreće prema konceptima koji su više od običnog osmatranja i identifikacije. Korišćenjem sposobnosti veštačke inteligencije kamere od osmatračnica postaju bezbednosni analitičari. Softveri vođeni veštačkom inteligencijom omogućavaju eliminaciju ljudskog faktora, daju prediktivnu analitiku, lakše uočavaju opasne predmete poput vatrenog oružja, sečiva, noževa, tupih predmeta ali i kritičnih situacija.
Video analitika je takođe unapređena jer skraćuje vreme potrebno za obradu snimaka i izvođenje prostorno-vremenskih veza. Ove sposobnosti dodatno nameću nove izazove kao što je sajber zaštita samog sistema i podataka. Prema izveštaju Ujedinjenih nacija 71% država je usvojilo regulative, zakone i procedure za sajber bezbednost. Ali istovremeno 73% opština na svetu je identifikovalo nedostatke tehnoloških standarda kao barijeru za razvoj pametnog-bezbednog grada. Kada se dođe na teren politika za upravljanje podacima samo 5,6% nacija je uspostavilo ove procedure.
U fokus pametnih-bezbednih gradova u prvi plan padaju kamere i video nadzor za osmatranje u realnom vremenu javnih površina. Takvi sentimenti doprinose generisanju negativnih reakcija prema projektima pametnih gradova. Jedna trećina država impelmentirala je video nadzor koji pokreće veštačka inteligencija. Prepoznavanje lica se koristi u 78 država dominatno u Aziji, Evropi i Latinskoj Americi.
Da li pametni video nadzor kao deo koncepta pametnog grada može biti etičan i štiti ljudska prava? Odgovor je da takva rešenja postoje i ne zasnivaju se na detekciji pojedinaca nego na identifikaciji pretnji, izazova i rizika. Umesto da prepoznaje lice sistem prepoznaje oružje i šalje koordinate gde se kritičan događaj pojavio. Grad Čikago je koristio sistem za detekciju pucnja pištolja uz pomoć veštačke inteligencije.
Situacije kao što su školski pucači mogu biti sprečene ranom detekcijom vatrenog oružja ili drugih opasnih predmeta, dok se identitet ustanovljava drugim načinima kada se opasnost otkloni. Najopasnije pretnje su upravo one koje nisu na vreme detektovane. Zbog toga se govori o konceptu koji obuhvata ljudski faktor u sadejstvu sa materijalno-tehničkim sposobnostima. Pravovremena reakcija se uvek odvija u trouglu detekcija-reakcija-otklanjanje pretnje.
Nakon masakra u Ribnikaru Grad Beograd je uspostavio Gradsku Službu obezbeđenja u okviru projekta pametnog grada. Ovaj koncept se oslanja na pokrivenost pristupnih tačaka svih beogradskih osnovnih škola kamerama koje koriste veštačku inteligenciju, operativnim centrom i patrolom po sistemu 7/24/365. Nakon kontrole od strane službe poverenika za zaštitu podataka o ličnosti ustanovljeno je da ovaj sistem ne prepoznaje lica već opasne situacije.
Koncept javne bezbednosti variraju od države do države, ali vidimo da je u Beogradu moguće uspostaviti najviši standard koji ne narušava privatnost zbog čega se i Srbija kandiduje da ponese titulu vodećeg pametnog grada u Evropi. Srbija se generalno kotira na veoma visokom mestu kada je reč o upotrebi veštačke inteligencije.
Poslednja istraživanja sugerišu da su stotine miliona gradske populacije pod stanlim rizikom od posledica kriminala i nasilja. Više nije moguće ljudskim resursima pokriti svaku kritičnu tačku. Zato su pametni gradovi naša realnost koja će praviti razliku između prosperiteta u odnosu na siromaštvo i kriminal.
Piše: Darko Obradović
