Alarm u srpskom školstvu: Deca više ne razumeju ono što čitaju - profesori otkrili zašto srpski jezik gubi bitku pred ekranima i površnošću

Rezultati ovogodišnjeg završnog ispita pokazali su zabrinjavajući trend - učenici su na testu iz srpskog jezika ostvarili prosečno svega 10,68 bodova, dok je matematika ponovo bila uspešnije rešena. Ovakvi podaci otvorili su pitanje koliko današnji osnovci zaista razumeju tekst koji čitaju i zbog čega je znanje maternjeg jezika iz godine u godinu sve slabije.

Profesori ističu da se rezultati moraju ozbiljno analizirati, ali napominju da odgovornost nije isključivo na učenicima.

- Rezultat se prosto mora uzeti kao validan, ali mi se čini da su pitanja u nekom delu bila malo zahtevna, ne mogu reći preteška, ali nisu bila laka, kaže profesor Veljko Brborić sa Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da je mnogo veći problem činjenica da deca danas imaju sve više poteškoća sa razumevanjem pročitanog teksta, logičkim povezivanjem informacija i analizom sadržaja.

Nekadašnji direktor Filološke gimnazije Duško Babić podseća da ovaj problem nije nov i da je još pre desetak godina bilo uočljivo da mnogi učenici postižu bolje rezultate iz stranih jezika nego iz sopstvenog.

Kako objašnjava, jedan od glavnih razloga krije se u načinu na koji danas komuniciramo.

- Odavno je komunikacija među ljudima postala takva da je ideal dobre komunikacije brza komunikacija. Otuda se one rečenice koje smo nekada pazili kako ćemo ih sklopiti, da budu okrugle i lepe, sada se svode na neke eliptične patrljke gde se informacija saopštava i poruka prenosi što brže, pa čak i bez reči, emotikonima. To naravno ne važi za sve, ali govorimo o jednom opštem trendu, o jednoj reci površnosti, koja je zahvatila naše vreme i našu civilizaciju, konstatuje Babić.

Profesori već godinama upozoravaju da srpski jezik nema dovoljno prostora u nastavnim planovima. Smatraju da broj časova nije dovoljan ni za obradu književnosti, ni za gramatiku, ni za razvijanje jezičke kulture.

- Od prvog do petog razreda – pet časova nedeljno, šesti, sedmi i osmi razred – po četiri časa nedeljno, gimnazija opšti tip – četiri časa nedeljno, stručne škole – tri časa nedeljeno. Za onoliki broj književnih dela, za nastavu gramatike i nastavu jezičke kulture, to je nedovoljan broj časova. Kako imaju Francuzi po sedam-osam, kako imaju Rusi, kako imaju drugi, hajde da se tu malo ugledamo na Evropu, poručuje profesor Veljko Brborić.

Sagovornici ukazuju i na važnu ulogu medija u očuvanju jezičke kulture. Upravnik Međunarodnog slavističkog centra profesor Boško Suvajdžić smatra da bi povratak lektora u redakcije bio jedan od važnih koraka.

- Moramo ići ka tome da sistematično uvedemo lektore ili da ih vratimo u medijske kuće, jer medijski prostor je najvažniji, ističe Suvajdžić.

Ipak, dodaje da odgovornost snosi i obrazovni sistem, koji mora da prati vreme u kojem učenici odrastaju.

- Moramo modernizovati nastavu, moramo ići u susret sa vremenom, i onda na tim novim saznanjima, dostignućima, ukazati zbog čega je važno da čitamo Andrića, Crnjanskog, zbog čega je važno da pažljivo pročitamo tekst i da ga logički razumemo, rekao je Suvajdžić.

Profesori zaključuju da pad rezultata na završnom ispitu nije samo statistički podatak, već ozbiljno upozorenje da se odnos prema maternjem jeziku mora menjati. Podsećaju da kvalitetno obrazovanje ostaje jedan od najvažnijih temelja razvoja društva i da će bez sistemskih promena biti sve teže vratiti kulturu čitanja, razmišljanja i pravilnog izražavanja među mladima.

Srbija Danas