"Батут" се огласио: Пад акутних респираторних инфекција, али пораст случајева сличних грипу - највише оболелих међу децом
Сезона надзора над грипом 2025/2026. године је у току. Епидемиолошке службе прате број оболелих и циркулацију вируса грипа широм земље, како би се благовремено реаговало на евентуални пораст активности вируса.
Епидемиолошки надзор над грипом у сезони 2025/2026. званично је почео 29. септембра 2025. године и спроводи се кроз редовно недељно праћење и извештавање здравствених установа широм земље.
Благи пораст обољења сличних грипу
Према подацима популационог надзора, у 43. извештајној недељи (од 20. до 26. октобра 2025. године) у Републици Србији регистрована су 7.193 случаја обољења сличних грипу, са стопом инциденције од 107,9 на 100.000 становника.
У поређењу са претходном недељом, стопа је виша за 4,9%, док је у односу на исти период прошле сезоне забележен пораст од 9,5%.
Географска распрострањеност указује на спорадичне, изоловане случајеве, а интензитет клиничке активности и даље је на основном нивоу, испод дефинисаног епидемијског прага. Тренд инциденције се оцењује као стабилан.
Највиша стопа обољења регистрована је међу најмлађом популацијом — у узрасној групи од 0 до 4 године (335,8/100.000), док следе деца узраста од 5 до 14 година (206,4/100.000).
Пад броја акутних респираторних инфекција
У истом периоду, према подацима сентинел надзора над акутним респираторним инфекцијама, у одабраним здравственим установама регистровано је 10.838 случајева акутних респираторних инфекција, са стопом инциденције од 898,3 на 100.000 становника.
Ова стопа је 7,7% нижа у односу на претходну недељу, а 27,1% нижа у поређењу са истим периодом прошле сезоне.
Лабораторијски потврђени случајеви грипа
Током 43. извештајне недеље, путем Сервиса јавног здравља пријављени су и лабораторијски потврђени случајеви инфекције вирусом грипа са територије Београда, Колубарског и Сремског округа.
Лабораторијски су доказани вируси грипа типа А (нетипизирани), А(Х3) и Б.
Ситуација у Европи: Активност вируса у порасту у појединим земљама
Према подацима Европског центра за превенцију и контролу болести (ЕЦДЦ), стопе обољења сличних грипу су изнад основног нивоа у Француској, Казахстану и Малти, док су стопе акутних респираторних инфекција повећане у Немачкој, Литванији и Шпанији.
У целом европском региону проценат позитивности сентинел узорака на вирус грипа износио је 5%, док је у Великој Британији (Северна Ирска и Шкотска) регистрована позитивност од 21%, што је изнад епидемијског прага од 10%.
Најчешће су детектовани вируси типа А (98%), са уделом подтипова А(Х1)пдм09 (40%) и А(Х3) (60%).
Од 33 земље које су пријавиле интензитет активности грипа, Турска је једина пријавила средњи или виши ниво интензитета, док је у Норвешкој и Шпанији забележено регионално или широко распрострањено ширење вируса.
Извор:Србија Данас/Телеграф
