"Осећала сам да ме моја мала душа чека негде" Драгана је после 18 година борбе постала мајка, данас у "Шанси за родитељство" помаже другима да остваре сан
После чак 18 година борбе и три неуспешна покушаја вантелесне оплодње, Драгана Крстић, данас главни координатор Центра за вантелесну оплодњу и Саветовалишта за усвајање при Удружењу Шанса за родитељство, остварила је свој највећи сан - постала је мајка. Са њом смо разговарали о путу испуњеном вером, надом и истрајношћу, о разликама између некадашњег и данашњег система подршке, али и о томе зашто је у Србији и даље тешко доћи до усвајања детета.
Драгана Крстић, наша саговорница, данас помаже хиљадама људи да истрају у борби коју је и сама водила - борби за родитељство. Њена прича сведочи да се упорношћу и вером може прећи и најтежи пут, а њена порука свима који пролазе кроз исто је јасна: "Не одустајте, негде вас чека ваша мала душа."
- Снагу су ми давали вера, упорност и огромна жеља да постанем мајка. Постојали су тренуци када сам била на ивици да одустанем, али сам увек осећала да негде постоји моја мала душа која чека да је пронађем. Подршка мог супруга и саосећање са другим женама које пролазе кроз исто много су ми значили. Сваки неуспех био је болан, али и нови доказ да још увек имам снаге да покушам поново. Када се, после толико година, родила моја ћерка Марија, све сузе, страхови и борбе постали су део једне велике победе живота - испричала је Драгана.
Некада без подршке, данас систем знатно напредовао
Како каже, данас је систем подршке паровима који пролазе кроз вантелесну оплодњу далеко развијенији него у време када се она суочавала с тим изазовом.
- Разлика је огромна. Када сам ја пролазила кроз поступке, о вантелесној оплодњи се врло мало знало, информације су биле тешко доступне, а подршка готово никаква. Данас постоји развијен систем финансирања, већи број клиника, савремене методе и много више отворености у друштву. Ипак, оно што ми је посебно важно јесте да се о неплодности више не ћути - да жене и мушкарци данас имају коме да се обрате за савет, подршку и разумевање. То је велики напредак. Данас уз један клик на интернету, на нашем сајту можете наћи више од 1.500 текстова у теми лечења стерилитета - објашњава она за "Србију Данас".
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.
Центар за вантелесну оплодњу и Саветовалиште за усвајање - помоћ и ослонац за све парове
Говорећи о раду Центра за вантелесну оплодњу и програму Саветовалишта за усвајање, Крстић наглашава да је циљ да нико не пролази кроз борбу за родитељство сам.
- Центар за вантелесну оплодњу је место где људи добијају све потребне информације о поступку, законским правима, условима и могућностима лечења, али и психолошку подршку која је једнако важна као и медицинска. Програм Саветовалишта за усвајање је простор поверења и емпатије, где парови и појединци пролазе кроз разговоре, радионице и едукације које их припремају на све фазе процеса усвајања. У оба случаја, наш циљ је исти - да нико не пролази кроз борбу за родитељство сам - истиче она.
Како додаје, сваке године им се за помоћ обрати више од 6.000 људи из целе Србије, што јасно показује колико је тема неплодности присутна и важна.
- Сваке године нам се обрати више од 6.000 људи из целе Србије, што је огроман број који јасно показује колико је тема неплодности присутна и колико је важна. Иза сваког тог позива или поруке стоји једна прича, један сан о родитељству. Ти бројеви нису само статистика, они су доказ да неплодност више није табу, да људи траже информације и желе да се боре. А нама је заиста драго да будемо њихова подршка на том путу, а и касније – наводи Крстић.
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.
Све чешће, додаје, за помоћ се обраћају и жене које нису у партнерској заједници, али желе да постану мајке.
- Да, све чешће. Оно што је посебно значајно јесте да је систем коначно препознао и жене без партнера, па оне данас могу да уђу у поступак вантелесне оплодње са донираним сперматозоидима, и то о трошку државе. То је велики корак напред и показатељ да као друштво постајемо свеснији различитих облика родитељства. Наравно, те жене се и даље суочавају са предрасудама и несигурностима, али свака њихова одлука да се упусте у овај процес је храбар чин који заслужује поштовање - истакла је Драгана у разговору за "Србију Данас".
На питање где систем највише "шкрипи", Драгана издваја два кључна проблема.
- Овога пута ћу обележити две ствари као потребу за променама која би дала доста побољшања у лечењу људима. Једна би била додатни увоз репродуктивних ћелија, нарочито јајних ћелија, јер је потражња све већа. Често један увоз није довољан да би се постигла трудноћа, па је важно омогућити додатне покушаје како би парови заиста имали реалнију шансу да постану родитељи. Поред тога, неопходна је и континуирана психолошка подршка, јер неплодност није само медицински проблем, већ дубоко емотивни изазов који захтева разумевање и пажњу. Јасније и брже административне процедуре, заједно са отвореном комуникацијом о целом процесу, могле би значајно олакшати живот свима који пролазе кроз вантелесну оплодњу и смањити стигму која још увек постоји - објашњава она.
Само 53 деце усвојено прошле године - број који забрињава
Говорећи о теми усвајања, Драгана подсећа да је, према подацима Министарства за бригу о породици и демографију, прошле године усвојено само 53 деце - најмање у последњих 15 година.
- Тај број је заиста забрињавајући, али нам јасно показује где систем може и мора да се побољша. Поступци за усвајање су често спори, критеријуми нису сасвим јасни свима, и због тога многе породице не стижу до усвајања, што је велика штета јер жеља за родитељством постоји и у срцима многих људи. Верујем да је могуће увести јасније рокове, поједноставити административне процедуре и пружити већу, сталну подршку потенцијалним усвојитељима, посебно у емоционалном смислу. Када то постигнемо, сваки корак ка усвајању постаће јаснији и сигурнији. Свако дете заслужује дом испуњен љубављу, пажњом и топлином, и заједно можемо створити систем који то омогућава, где се свако дете осећа вољено и где свака породица може остварити свој сан – закључује Крстић.
За све који желе да усвоје дете, а нису упознати са процедуром, она поручује:
- Први корак је да се обрате Центру за социјални рад у свом месту, где добијају основне информације и упућују се на обуку за потенцијалне усвојитеље. Кроз ту обуку пролазе кроз низ радионица и разговора који им помажу да разумеју све фазе процеса и да се емоционално припреме. Након тога следи процена подобности, а затим и чекање на доделу детета. Тај пут зна бити дуг и пун неизвесности, али и неизмерно вредан, јер на његовом крају чека дете које коначно добија породицу. Позивам их и да се обрате нама кроз наш програм како би лакше прошли кроз све фазе процедуре уз стручну и искуствену подршку – закључује Драгана Крстић, главни координатор Центра за вантелесну оплодњу и Саветовалишта за усвајање при Удружењу "Шанса за родитељство" у разговору за наш портал.
За све који желе да се информишу или потраже подршку у вези са вантелесном оплодњом или поступком усвајања, помоћ је доступна на сајту sansazaroditeljstvo.org.rs и путем инфо телефона 0800 333 030.
Србија Данас/Тамара Бирешић
Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.