Братски и стручно: Панићи из Титела знање стечено на факултету уновчили на селу, ОВО ЈЕ ЊИХОВА ПРИЧА!
Овим младим, академски образованим људима готово даноноћни рад не пада тешко, јер како кажу, раде оно што воле, и не могу себе да замисле у неким канцеларијама.
Браћа Панић из Вилова код Титела, Ненад (34) и две године млађи Раде, обојица пољопривредни инжењери, знање стечено на новосадском Пољопривредном факултету, већ деценију успешно примењују на свом газдинству. Мада се нико у породици раније није бавио пољопривредом, њих двојица, братски и стручно, уз подршку најближих, у осам пластеника површине око 3.000 квадратних метара гаје поврће, а истовремено обрађују око 60 јутара земље, трећина је под кукурузом, а остало, пшеница и соја.
Овим младим, академски образованим људима готово даноноћни рад не пада тешко, јер како кажу, раде оно што воле, и не могу себе да замисле у неким канцеларијама. Додуше, старији, Ненад се опробао у том послу у тителској општини, али је после годину и по, 2014. године, дефинитивно схватио да то није за њега.
СВЕЧАНО У ЛЕПОСАВИЋУ: Велики број верника са Епископом Теодосијем прославио општинску славу
Малиша је НАЈТЕЖИ БИК У СРБИЈИ, има 1.700 килограма, и кошта ПРАВО БОГАТСТВО
СУДБИНА МЛАДИЋА ИЗ СЕКУРИЧА КОЈА ЈЕ ПОГОДИЛА СРБИЈУ: Прича о Милану (20) кога су родитељи ОСТАВИЛИ, сада има СРЕЋАН КРАЈ!
У дну дворишта, подно Тителског брега, беле се четири пластеника са парадајзом и краставцима. И у она два већа, распрострта на њиви у виловском атару једре зелене биљке су већ пуне цвета и плодова. Поносно истичу да је све њихових руку дело, сами су варили и монтирали металну конструкцију, а њихове супруге их фарбале, развлачили најлоне, постављали системе за заливање, произвели расад. За два пластеника су добили подстицај од Покрајине.
Овим младим, академски образованим људима готово даноноћни рад не пада тешко, јер како кажу, раде оно што воле, и не могу себе да замисле у неким канцеларијама. Додуше, старији, Ненад се опробао у том послу у тителској општини, али је после годину и по, 2014. године, дефинитивно схватио да то није за њега.
- Први пластеник смо подигли пре десет година, узгајали смо паприку и добро смо прошли - причају нам Панићи у свом дому у којем под истим кровом, што је неоубичајено за данашње прилике, сложно живе четири генерације, бака по оцу Загорка, отац Стево, мајка Роса, Ненад са супругом Зорицом и ћеркама Росом и Станком, и Раде са супругом Бојаном и сином Стефаном.
- То нам је дало подстрек да наставимо, и сада, ево, имамо шест пластеника. Ради се од јутра до мрака, али се не жалимо, а у посао је укључена цела породица - рекли су Панићи.
У пластеницима браће Панић, поврће сезонски смењује једно друго, тако да производња траје без престанка 365 дана у години. Већ сада планирају да после бербе краставаца и парадајза, чија сезона почиње 1. јуна, посаде паприку, па у децембру поново на ред долазе зелена салата и ротквице, и тако све укруг.
ДО ДИПЛОМЕ ЗА САМО ТРИ МЕСЕЦА! У Србији следеће године први стручњаци са завршеним КРАТКИМ ПРОГРАМОМ СТУДИЈА
Од септембра НОВО ПРАВИЛО у српским гимназијама - УЧИЋЕ СЕ КИНЕСКИ ЈЕЗИК: Ево шта то значи
ЗВАЛИ СУ ИХ "НОЋНЕ ВЕШТИЦЕ": Имале су само карту, компас, светиљке и оловке, а терале су СТРАХ У КОСТИ Хитлеровој армади!
У малој братској задрузи свако има своје задужење, како у шали кажу, спрам своје стручности. Све се детаљно испланира и ништа се не препушта случају. Ненад, који је завршио ратарство, брине о производњи, док је Раде као агроекономиста задужен за пласман и тржиште. А поврће које они произведу продаје се на новосадским пијацама, највише Лиманској, Футошкој и Кванташкој.Амбициозна браћа Панић, који су 1994. године у Вилово избегли из Босне и Херцеговине из села Језеро код Теслића, планирају да прошире и повртарску и ратарску производњу, и своју, и будућност својих породица виде на селу и раду на земљи. Откривају нам да намеравају ускоро да у дворишту породичне куће направе и мини-хладњачу.
У шест пластеника је, тренутно, укупно 7.000 струкова парадајза и краставаца. Претходно су браћа ту произвела 30.000 главица зелене салате и 10.000 ротквица.
За опрашивање биљака, браћа Панић користе бумбаре, а у пластеницима су постављене картонске кошнице. Употребу пестицида и хербицида избегавају, јер је њихово опредељење производња здраве хране, те због тога користе искључиво стајско ђубриво.