ДРУГА СТРАНА БОГАТСТВА! Исповест једног од "татиних синова": Није лако преузети фирму и 1.000 запослених са 25 година
Синовима чији су очеви на функцији у Србији многи завиде на новцу и лагодном животу. Један од њих је открио другу страну приче.
"Татини синови" само је један од погрдних назива за децу чији родитељи обављају важне функције или се баве политиком. Ипак, јавност ретко када има прилику да чује другу страну ове приче.
"Водили смо рат до последњег даха и били уз њега до последњег часа" Туга до неба - преминуо мали Богдан Гицовић
СУТРА ЈЕ ВЕЛИКИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК: Обавезно избегните неколико ствари
КАШЉЕТЕ ИЛИ КИЈАТЕ? Ово су вируси који харају Србијом - ово је тренутак кад морате да урадите тест на корону
Син познатог функционера открио је какве привилегије је имао, шта никада није смео да ради, зашто су му сви пријатељи и девојке из јавног света и због чега мисли да у пословном свету вреди подједнако као и други којима нико није "чувао леђа".
Када одрастеш у условима као што су велика кућа, помоћница, путовања и познати људи око тебе, сматраш да је то нормално, све док се не суочиш са "стварним светом".
- Када сам схватио да остала деца немају ништа од тога и да се диве свему што имам, тада сам први пут осетио да ми то прија. Као дете и тинејџер имао сам разне испаде, због којих ме је сада срамота. Имао сам обичај да се похвалим неким парама, иако нисам знао ни шта ће ми. Чим сам мало одрастао, у школи ми је било јако важно да будем одличан и да имам петице. Хтео да се зна да сам паметан, да нисам неко кога ће пропуштати и поклањати му оцене због оца. Ја сам касније хтео да идем у што бољу школу и завршим факултет - открива син функционера.
Мали број људи има увид у њихове међусобне породичне односе, у којима као и у свакој породици има различитих проблема и неслагања.
- Нико не зна да сам у доба средње школе и факултета у кући више био сам него са породицом, да нам је кућа често као хала у којој се не зна да ли некога има или нема. Свако има своје купатило, простор за госте, аутомобил, телевизоре. На томе нам сви завиде, а не знају да се ми окупљамо и виђамо само када се договоримо, да ништа од тога није спонтано и нормално. Мој отац је код куће сасвим други човек, често је врло затворен и доста му је људи и притисака. Његова очекивања од мене су увек била велика и колико год се трудио, мислим да никада нећу имати осећај да стварно довољно вредим - објашњава саговорник.
Ипак, каже да је врло брзо научио да постоје деца која ће "летети око њега због базена, патика и гардеробе", као и они који ће га замрзнути на први поглед, иако га уопште не познају.
- Сви се деле у две категорије. Прва су они који по сваку цену желе да се друже и да буду виђени са мном. Друга су они који вам без иједног разлога желе зло и то вам показују. Морате да отворите четворо очију, никада не знате са киме имате посла. Има много оних који за себе кажу да су дивни, поштени и способни али ништа од тога не може да дође до изражаја зато што ето они нису синови некога на функцији, ја сам им изговор за њихове неуспехе. То су отворена непијатељства од стране људи за које не знам да постоје, а наудили би ми - објашњава он.
Када хоћеш да разговараш са обичним људима, старијима или децом, чудно те гледају, а затим сви крену између редова да се жале или да нешто траже, каже он.
- Као да сам ја на функцији, а не мој отац. Када сам куповао сладолед као дете доживео сам да ми продавачица каже, што само једну, ти си богат, можеш да узмеш све, и слични коментари. Не смем спонтано да се упознајем, морам да пазим са киме причам, готово да никада не могу потпуно да се опустим. Многи мисле да смо снобови зато што се деца познатих међусобно друже, али само са њима могу да причам нормално јер се познајемо довољно дуго и имамо исте проблеме. И ту има зависти, али све остаје у нашем кругу, јер никоме не иде у прилог да се "прљав веш износи у јавност" - објашњава он.
Често питање је било због чега се неко са њим дружи, а најтеже када су кренули коментари да су "девојке са њим само због новца".
- Стално сам се питао да ли је нека девојка са мном због мене или због пара и да би била позната. Мислим да сам сада научио то да проценим, уосталом, моја девојка мора да трпи и подноси свакакве притиске, које не би могла свака особа. На пример, дешавају се ситуације да неко ко ме препозна на улици крене да добацује, псује, провоцира, да ме повезује са неким политичким дешавањима од пре 20 година, са којима ја немам никакве везе. Дешавало ми се и да ми друге девојке прилазе пред мојом девојком, да се бацају око мене, а ја испаднем безобразан ако их отерам - каже син функционера.
Ако хоћете нешто обично, да једно лето радите као конобар, кувар, пекар, да купујете на ауто плацу, да се погађате са трговицима из забаве, да нешто сами поправите и закрпите - не можете, јер то код куће нико не би поднео и тешко би било да кажу пред другима да им је син само конобар или кувар, каже он.
- Када би рекао да нисам имао прилику да будем на местима где већина моје генерације никада неће отићи, да разговарам са важним људима, купујем луксузне ствари, пића, гардеробу и кола, то би била лаж. Све то јесу бенефиције и добра почетна позиција. Али ја сам такође научио два језика, завршио факултет и стекао неке квалитете. Мислите да је лако преузети фирму са 1.000 запослених са 25 година и то тако када су све очи упрте у тебе, или покренути свој посао када сви кажу да ћете све свакако добити све за џабе? - закључује он.