"Шаљемо јасну поруку Путину" НАТО савезници улажу 50 милијарди долара у моћно оружје: Стармер жели да помери границе
Дванаест земаља, укључујући Уједињено Краљевство, планирају да инвестирају више од 37 милијарди фунти (50 милијарди долара) током наредних десет година у развој нове ракете дугог домета намењене за заштиту Европе.
Пројекат под називом „Дубоки прецизни удар“ представио је кабинет британског премијера, а о њему ће се детаљније расправљати касније данас на самиту НАТО-а у Анкари, пише BBC.
Британски премијер Кир Стармер је у Турској на свом последњем самиту НАТО-а у тој улози. Тамо би могао да се суочи са критикама америчког председника Доналда Трампа због тога што није представио план за достизање 5 процената БДП-а за издатке за одбрану до 2035. године, циљ који су чланице НАТО-а договориле прошле године. Ипак, премијер ће у среду окупити десетак лидера како би разговарали о новом ракетном програму.
Оружје је описано као једно од најнапреднијих у арсеналу НАТО-а. Дизајнирано је да погоди циљеве удаљене до 300 километара са изузетном прецизношћу, а домет би се у будућности могао повећати на чак 2.000 километара.
Стармер је рекао да ће иницијатива коју предводи Велика Британија „помоћи удруживању европских савезника како би НАТО остао безбедан годинама које долазе“. Међутим, као и код многих других војних пројеката, не очекује се да ће „Дубоки удар“ бити оперативан пре 2030-их.
У јуну је амерички министар одбране Пит Хегсет најавио шестомесечни преглед присуства америчких снага у Европи. Председник Трамп је више пута јасно ставио до знања да очекује већи допринос чланица НАТО-а за одбрамбене издатке у Европи. На прошлогодишњем самиту, савезници су се сложили да до 2035. године издвоје 5 процената БДП-а за одбрану и безбедност.
Стармер је рекао да је „одлучан“ да осигура безбедност Велике Британије и савезника и додао: „Морамо појачати напоре да створимо јачи, европскији НАТО.“ Влада Велике Британије се већ обавезала да ће инвестирати 300 милијарди фунти до 2030. године кроз План инвестиција у одбрану.
Очекује се да ће Стармер на самиту истаћи претњу коју Русија представља за Велику Британију и НАТО. Британска влада је објавила податке који показују да је НАТО више од 700 пута подигао борбене авионе како би пресрео руске авионе у близини савезничког ваздушног простора. Руска војна активност у водама око Велике Британије такође је повећана за 30 процената.
Очекује се да ће премијер нагласити да НАТО не тражи сукоб са Русијом, али да мора бити спреман да брани сваког савезника.
Министарка спољних послова Ивет Купер је рекла: „Способност дубоког и прецизног удара омогућиће Великој Британији и нашим савезницима да циљају војне циљеве велике вредности и логистику која подржава наше војске. Ово ће одвратити сваког агресора и ојачати нашу заједничку безбедност.“
- У Анкари шаљемо јасну поруку руском председнику Владимиру Путину: НАТО је јачи, европскији и спреман да брани наше грађане од дугорочне претње коју представљају он и руска држава, додала је Купер.
Украјински председник Володимир Зеленски искористио је свој говор на самиту у уторак да позове савезнике да хитно испоруче системе противваздушне одбране како би се заштитили од све чешћих руских напада. Истовремено, Украјина појачава нападе дроновима и ракетама дугог домета на мете у Русији, укључујући рафинерије нафте и војне објекте, што доводи до несташице горива и нестанка струје.
Канцеларија британског премијера саопштила је да су оружане снаге Украјине доказале да ефикасна употреба система дугог домета може одлучујуће утицати на исход на бојном пољу. „Украјински удари дугог домета, попут оних на кључна логистичка чворишта, значајно су утицали на способност Русије да одржи своје офанзиве“, наводи се у саопштењу.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков рекао је у уторак да ће Русија пажљиво пратити самит у Анкари. Рекао је да никакво ново оружје које би Кијев добио од НАТО-а не би могло да спречи Русију да настави своју војну операцију док не постигне своје циљеве. „У контексту припрема за овај самит, чули смо много изјава које се тичу наше земље. На нашу жалост, то нису биле изјаве о конструктивном ангажовању и дијалогу, већ изјаве конфронтационе природе“, рекао је Песков новинарима. Додао је да је за Русију „решавање овог сукоба политичким и дипломатским средствима и даље пожељно“.
