Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Zvečan

"ДВА СПРАТА ИЗНАД ГУБИЛИШТА ОНЕ СУ УРЛАЛЕ" Песма оца преживеле седмакиње из "Рибникара" натераће вам сузе на очи

03.06.2023. 09:12
Пише:
Србија Danas/Nova.rs
Kosta Kecmanović
Коста Кецмановић / Извор: Србија Данас

Прошло је тачно месец дана од масакра у "Рибникару".

Месец дана након масакра у ОШ "Владислав Рибникар", нико се није опоравио. Све што се дешавало после тога додатно је отежало суочавање са стварношћу. Отац једне девојчице седмог разреда школе у којој је 3. маја 2023. убијено 10 особа је своје мисли и емоције у овом тренутку провукао кроз стихове песме "Два спрата изнад" коју вам преносимо у целости.

ТРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ДЕЧАКА-УБИЦУ: Стручњаци откривају да ли породица може да промени идентитет

ТРИ СЦЕНАРИЈА ЗА ДЕЧАКА-УБИЦУ: Стручњаци откривају да ли породица може да промени идентитет

"НЕЧИЈЕ МАЈКЕ ВИШЕ НЕЋЕ ДОЧЕКИВАТИ ДЕЦУ ИЗ ШКОЛЕ..." Опроштајна порука страдалим ученицима "Рибникара" кида душу и срце (ФОТО)

"НЕЧИЈЕ МАЈКЕ ВИШЕ НЕЋЕ ДОЧЕКИВАТИ ДЕЦУ ИЗ ШКОЛЕ..." Опроштајна порука страдалим ученицима "Рибникара" кида душу и срце (ФОТО)

НОРВЕЖАНИ СТИЖУ У "РИБНИКАР" ДА ПОМОГНУ! Бавили су се случајем Брејвиковог маскара над 77 студената, желе да помогну да се траума превазиђе

НОРВЕЖАНИ СТИЖУ У "РИБНИКАР" ДА ПОМОГНУ! Бавили су се случајем Брејвиковог маскара над 77 студената, желе да помогну да се траума превазиђе

Два спрата изнад
(Месец дана од трагедије у "Рибникару")

Два спрата изнад губилишта, оне су урлале.

И смејале се.

Па опет урлале.

Бориле се против пијетета. Против етике. Против Бога.

Неке ледене, већина манична.

Уроњене у заједнички паклени облак мржње према жртвама. Према малим душама које су отишле на онај свет, а које од њих траже да промене своје навике.

Уместо лежерне шетње једном улицом, мораће другом улицом.

Уместо једног имена, мораће да изговарају друго.

Уместо „елитног места“, усудом трагедије у којој су неки други људи изгубили децу, сина, брата, ујака… сад је то „њихово место“ најгоре, најтрагичније, најноторније у земљи. То их чини бесним. Зверски.

Сатима, као у грозници храњења дивљих животиња, оне су говориле.

Урлале.

Углас.

На свакога.

А кад су се умориле од грознице храњења, сковале су зао план.

Тек тада, као звери чија се крзна пуше у свежој ноћи после оргијашке потере целог чопора за пленом, крвавих очију, али задовољне собом, сишле су два спрата и изашле поред црно-белих икона још неканонизованих светитеља.

Сутра је нови дан. Оне имају “право на живот”.

У истој улици. Са истим именом.

На осушеној крви мртвих.“

(Аутор је отац седмакиње која је преживела масакр у "Рибникару", научни саветник у Институту за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду)