ЕВО ЗАШТО ЈЕ БИТНО ВАКЦИНИСАТИ СЕ! Др Ана Банко БЕЗ ДЛАКЕ НА ЈЕЗИКУ проговорила о антиваксерима, омикрону, вакцинацији...
Разрешила све дилеме
За непуна два месеца навршавају се тачно две године од првог случаја заражавања ковидом-19 у Србији. Исто толико дуго слушамо о пошасти званој САРС-ЦоВ-2 из угла антиваксера, теоретичара завера и других, међу којима је било и лекара.
ФЕНОМЕНАЛНЕ СЛИКЕ ОБЕЛЕЖИЛЕ БОЖИЋ У ЧАЧКУ: На улице изашло све што има бар два точка, грађани одушевљени (ФОТО)
СРПСКА ПЛАНИНА КРИЈЕ МИСТЕРИЈУ: Отказују мобилни телефони и фотоапарати - научници збуњени
ШЕСТ ГЛАВНИХ СИМПТОМА ОМИКРОН СОЈА! Стручњаци упозоравају - ако ово осећате, одмах код лекара
Тако смо, у тој гунгули, где се без пардона препоручивао иверментин (који је нерегистровани лек и налази се на листи Д РФЗО-а), оштро демантовало постојање вируса, манипулисало чињеницама и проналазили разни начини да се учинковитост и безбедност вакцине против ковида доведе у питање, у зачеље ставили научнике, епидемиологе и вирусологе.
Њихов глас се јесте у глобалу далеко чуо, али сведоци смо да се и њиховим изјавама дебело манипулисало. Једна од њих је и вирусолошкиња др Ана Банко, која је нешто слично доживела у октобру 2021. након гостовања у емисији “Ординација” на РТС-у.
Она је тада рекла да вакцинисани преносе делта сој и то је одјекнуло на друштвеним мрежама, али је појашњење исечено.
- Наука није вера, нити је есенција истине, већ трагање за истином. Зато је наука динамична, у овом случају бар онолико динамична колико и сам вирус, тј. његово мењање током пандемије. Нове околности које се дешавају током еволуције вируса, нова технолошка достигнућа у медицини, као и резултати бројних научних истраживања често су охрабрујући, али не увек. Научници би требало да на једноставан и недвосмислен начин транспарентно у области у којој су стручни, широј јавности објасне најзначајније чињенице било да су оне позитивне или негативне. Разумевање је основа поверења. Тако су у примеру који сте навели у свом питању биле важне две поруке. Прва, да се вирус променио те да вакцинисани буду свесни да могу да се заразе, а друга, много битнија, да је ефикасност вакцинације за тежу клиничку слику и смртни исход и даље изнад 90%, те да сам процес вакцинације и даље остаје приоритетни вид борбе против пандемије - рекла је др Банко.
Она је објаснила и колико је у оваквој ситуацији лако ширити дезинформације.
- Многе од дезинформација не мењају се током ове две године, од тога да вирус не постоји и да није изолован то тога да РНК на неки начин мења нашу ДНК. Али има их много више, а ширу јавност која се не разуме у медицину и науку свака од ових информација разумљиво врло лако може довести у сумњу, дилему, па и страх. Овај феномен такође добро описује цитат израелског психолога и нобеловца Даниела Кахнемана: „Поуздан начин да се људи увере у лаж је њено често понављање, јер блискост са информацијом отежава њено разликовање од истине“. Дакле, превише пута поновљена лаж која се интернетом прошири неконтролисаном брзином практично “постаје истина”.
У таквој атмосфери, где је тешко разлучити шта је истина, а шта пука лаж, коме веровати и како наћи релевантну информацију?
- Као што научници долазе до закључака критичким размишљањем, постављањем хипотеза, анализирањем резултата, строгим оцењивањем екперимената других истраживача и њиховим међусобним поређењем, тако и широка јавност у свему, па и у науци такође треба критички да сагледа информације које нас окружују. Изношење стручног мишљења треба бити базирано на искуству, доказима, званичним водичима, резултатима установа, удржења и научних часописа од кредибилитета.
На питање шта још треба да знамо о ковиду, др Банко објашњава да су досада основне ствари познате.
- Јасне су основе ширења вируса, епидемиолошке заштите, односно превенције, најчешћих облика клиничке презентације обољења, начина тестирања као и крајњих циљева вакцинације. Болнице редовно освежавају протоколе лечења. Дакле, из мог угла гледања много тога је заправо јасно. Знамо како да се заштитимо, али се слажем да је то често тешко јер пандемија предуго траје, а траје и живот. Такође често, колико год се ми штитили, не зависи све од нас већ и од оних око нас, колектива на послу, окружења претшколског и школског колектива наше деце итд. Вакцинација, маске и изолација са тестирањем у случају симптома ковида јесу основа заштите и смањења трансмисије.
У међувремену се појавио и омикрон, што може узроковати питање - да ли ћемо доћи до краја грчког алфабета са ковидом? Свакако, колико се овај сој разликује од претходне делте?
- Номенклатура и давање назива много је поједностављено увођењем грчког алфабета што је и био циљ. Омикрон је једна од последњих варијанти која значајно мења епидемиолошку ситуацију у свету, која мења стратегију увођења треће дозе, али и која по први пут намеће два питања: нужност глобалне вакцинације и даљи развој панваријантних вакцина па и комбинације вакцина различитих платформи у циљу постизања што бољих ефикасности у временима надолазећих нових варијанти. Последњи подаци испитивања имуности код вакцинисаних особа у односу на омикрон говоре у прилог добре Т ћелијске имуности, али недовољне ефикасности неутралишућих антитела за све оне који нису примили бар три дозе вакцине. То значи да ћемо и даље као вакцинисани, углавном бити заштићени од тежих облика болести, као и да нам је потребна већа количина антитела као “јачи штит”, спремнији да на омикрон одреагује при првом контакту.
Зашто се треба вакцинисати?
- Зато што је то једини начин да се пандемија стави под контролу, зато што се вакцинација и историјски показала као једино решење окончања епидемија и пандемија, као и оно најважније а то је да су ове вакцине до сада показале висок степен безбедности. Ако бисмо потпуно оголили све разлоге, остао би онај есенцијални, вакцинишемо се да сачувамо свој живот, или свој квалитет живота ако причамо о лонг covid-u, а то би требало да јесте довољан разлог - закључила је Ана Банко.