Између Србије и Хрватске никла нова "држава": Нема становнике, али има устав, владу и министре - хиљаде људи већ жели њено држављанство
На обали Дунава, између Хрватске и Србије, постоји комад земље који на мапама изгледа као административна грешка. Не припада јасно ни једној држави, нема становнике, али има име, заставу, пасоше и председника.
Вердис се налази на западној обали Дунава, али изван граница које Хрватска сама признаје, док Србија границу види средином реке. Управо та разлика створила је "ничију земљу", простор на којем је 2019. године проглашена нова држава.
Имао 14 година када је постао председник
Идеја о Вердису није настала у политичком кабинету, већ у тинејџерској соби у Аустралији. Данијел Џексон имао је свега 14 година када је са пријатељима одлучио да пронађе неполагану територију и види да ли од ње може да направи државу. Док су његови вршњаци проводили време на друштвеним мрежама, он је проучавао карте Балкана и међународно право.
Данас, са 20 година, Џексон носи титулу председника државе која не постоји ни на једној званичној мапи света.
Председник живи у егзилу, држава без становника
Уместо председничке палате, Џексон живи у Доверу, у Великој Британији, у кући иза бинго хале. Хрватска му је изрекла доживотну забрану уласка након покушаја да се 2023. године трајно настани на територији Вердиса заједно са другим "грађанима".
Вердис, иако већи од Ватикана, никада није имао сталне становнике. Активисти су камповали, радили мерења, доводили арбористе и постављали заставу, али сваки покушај трајног боравка завршавао се интервенцијом хрватске полиције.
Држава "не постоји", али се надзире камерама
Званични став Хрватске је да Вердис није део њене територије. Ипак, управо хрватске власти патролирају тим подручјем, поставиле су камере дуж обале и реагује се чим се чамац задржи неколико минута у близини.
Србија, са друге стране, нема проблем са присуством Вердиса, али се не изјашњава о његовом суверенитету. Тако Вердис остаје у правном вакууму – непостојећи, али надзиран.
Пасоши који не важе, али се користе
Вердис има устав, владу, министре и пасоше. Иако ти документи немају међународну правну снагу, интересовање за држављанство је огромно. Више од 15.000 људи широм света пријавило се за држављанство, а око 400 их је прихваћено.
Пасоши не важе на границама, али председник тврди да их је без проблема користио као идентификацију у британским пабовима.
Како се финансира држава без територије?
Сви чланови Владе раде волонтерски, али држава ипак има трошкове - од сајта и докумената до путовања министара. Новац се прикупља кроз донације, продају сувенира, програме "држављанства уз инвестицију", али и криптовалуте. Само у једном месецу прикупљено је више од 37.000 долара!
Џексон се издржава као фриленсер, развијајући видео-игре за платформу Roblox, а готово сав вишак времена улаже у промоцију Вердиса.
Оснивач инспирисан Либерландом, али са другачијом идејом
Вердис је делимично инспирисан Либерландом, микронацијом проглашеном северније уз Дунав, али се идеолошки дистанцирао од идеје пореског раја. Фокус је, барем на папиру, на екологији, хуманитарном раду и неутралности.
Чланови владе учествовали су у хуманитарним мисијама, укључујући помоћ Украјини, а Вердис себе види као будући центар за невладине организације.
Сан о повратку на Дунав и Евровизији
Џексон верује да је повратак на територију Вердиса само питање времена, посебно ако се политичке околности у региону промене. Каже да би признање државе доживео као личну победу, али и да би се тада повукао са места председника.
Док Европска унија делује као далек циљ, један сан не крије, Вердис би једног дана желео да се појави на Евровизији. Јер, како каже његов председник, свет је "превише досадан ако нико не покуша нешто лудо".
Извор: Србија Данас/Мондо/Тамара Бирешић