Ко је Миле Новаковић? Преминуо у 72. години, био начелник УКП, расветлио атентат на Зорана Ђинђића - а овако је говорио о томе

Новаковић је био једна од кључних особа које су истраживале проблем организованог криминала у Србији почетком 2000-их, укључујући и расветљавање атентата на Зорана Ђинђића.

Ко је био Новаковић?

Миле Новаковић рођен је 1953. године у Пријепољу, где је завршио основну и средњу школу. Потом је дипломирао на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Као приправник у Управи криминалистичке полиције Београда запослио се 1976. године и радио на сузбијању дроге, а касније је обављао функцију начелника Четвртог одељења.

Од 1993. до 1997. године био је начелник Полицијске управе Чукарица, а затим је прешао на позицију помоћника начелника за општи криминалитет у Министарству унутрашњих послова. Предводио је оперативну групу "Поскок", која је водила хапшење чланова Земунског клана након 5. октобра 2000. године.

У време атентата на премијера Републике Србије Зорана Ђинђића 2003. године био је помоћник начелника Управе криминалистичке полиције и један од вођа полицијске акције "Сабља". Радио је на хапшењу и испитивању Звездана Јовановића и других осумњичених за атентат на Зорана Ђинђића, као и убиство Ивана Стамболића.

Године 2003. постао је начелник Одељења криминалистичке полиције. Следеће године премештен је на место начелника Одељења граничне полиције, где је остао до пензионисања 2006. године.

Аутор је књига "Државо, руке у вис" и "Отмице земунског клана".

О убиству премијера Ђинђића

Новаковић је заједно са искусним полицајцем Родољубом Миловићем узимао исказ од Звездана Јовановића, који је признао убиство премијера, а овако је својевремено о томе говорио за "Курир."

- Нисмо га ничим притискали. Све време смо га испитивали Миловић и ја, то је трајало више дана, по неколико сати дневно. Својим признањем, у ноћи 4. на 5. април 2003, Јовановић је директно оптужио Легију, не слутећи какав је значај и какве су последице тог признања. Заправо, постао је први непосредни учесник у атентату када је признао да је од тад већ бившег команданта ЈСО добио наређење да убије премијера. Једино што је замерио свом команданту јесте то што га је у све то увукао заједно с криминалцима. Био је уверен, поновивши то више пута, да би убиство остало нерасветљено да је он организовао екипу, а не како је урађено са "олошима и криминалцима". Дословце је рекао: "Знао сам, чим ме је увукао с оним кретенима... То су све криминалци, будале... Знао сам да ће бити проблема." Био је убеђен да би било другачије да му је Легија дао да одабере екипу. Све је те ноћи испричао, све до у детаљ: шта је он радио, шта су радили други. Све што се касније појавило у оптужници и што је после поновио док смо га снимали камером, приликом показивања свих места покушаја убиства. Баш све је те ноћи рекао. Сви су бежали дотад од Легије, по цену да себе укопају. Једино је Звездан у својој изјави Легију директно оптужио: "Легија је осмислио, Легија ме је позвао, Легија је набавио...

На питање какав је Јовановић био током давања исказа у којем вам признаје убиство премијера Ђинђића, овако је одговорио:

- Потпуно трезвен. Тежак за разговор. Прва два-три пута кад смо ишли код њега није хтео ништа да каже, чак ни основне податке о себи... А онда је проговорио о свему.