Огуглали смо и на корону? Ковид више не утиче на ментално здравље - ево шта кажу стручњаци
Студије су показале и да су у октобру 2020. године почеле да падају бројке обољења везаних за утицај психолошких ефеката ковид кризе на ментално здравље.
Стопа самоубистава у Србији преполовљена је током пандемије, што говори и о томе да је наш здравствени систем један од најефикаснијих у Европи, изјавила је директорка клинике за психијатријске болести "Др Лаза Лазаревић" Ивана Сташевић Карличић на скупу "ЦОВИД-19 као изазов науци" у организацији Фондације "За српски народ и државу".
СТИЖУ ЛОШЕ ВЕСТИ ЗА ВОЗАЧЕ: Дизелаши ће упасти у велики проблем због несташице ОВОГ производа
"ОВО ЈЕ МОЈА КУЋА ЖИВЕО САМ ТУ" Родна кућа Маринка Роквића срушена до темеља током рата у Босни, планирао да је ОБНОВИ (ФОТО)
"УЗНЕМИРИЛИ СУ СПОКОЈСТВО ГРАЂАНА" Полиција у Београду ухватила пар усред ЉУБАВНОГ ЧИНА, а у записнику исписано СВЕ ДО ДЕТАЉА
Она је у паузи скупа изјавила да су студије показале и да су у октобру 2020. године почеле да падају бројке обољења везаних за утицај психолошких ефеката ковид кризе на ментално здравље, те да су оне данас зарављене.
Сташевић Карличић навела је да ипак забрињавају чињенице да је оболевање од ковида већи ризик по ментално здравље него психолошки проблеми с почетка кризе. Оболели и излечени од ковида много чешће у односу на општу популацију могу да развију већи степен депресије и когнитивних оштећења која значајно утичу на квалитет живота.
- Ако желимо да очувамо ментално здравље, морамо да очувамо телесно, а вакцинација је нешто што чува не само плућа и организам већ и главу. Вакцина главу чува зато што се вакцинишете да бисте заштитили ментално здравље - поручила је.
Наводи и да резулати истраживања охрабрују, јер говоре да током ковид кризе у Србији нису скакале стопе суицида ни тежих душевних обољења.
- Стопа суицида у 2020. години била је најмања за цео пориод од 2006. Са 1.440 годишње пала је на 892 што је мање скоро за пола - рекла је Сташевић Карличић.
Према њеним речима на ранг листи СЗО која рангира стопе суицида у целом свету Србија се налази у доњем делу испод просека. Претекли смо здравствене системе много развијенијих земаља када је реч о обарању стопе суицида, рекла је она и додала да је јако интересантно да је многим земљама стопа суицида остала непромењена иако је очекивано да ће та компликација бити већа.
Релевантне студије у релевантним базама попут Лансета говори да су стопе суицида у средње и виско развијеним земљама остале на ниову пре ковид кризе, а у неким су смањене.
- А ми смо ушли у ред земаља које су успеле, што указује на значај бриге и превенције и спремност нашег здравственог ситема који је један од најефикаснијих у Европи по мерењу различитих европских тела - рекла је директорка клинике "Лаза Лазаревић".
Навела је и да је група истраживача радила прелиминарно истраживање које је стопу депресије означило са 5,7 одсто, што је ниже од стопе депресивности у ЕУ пре ковид кризе. На скупу у чијем раду су учествовали и академик Владимир Кањух, директорка Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" Верица Јовановић, доцент Fillološkog факултета Милица Весковић Анђелковић, професор Учитељског факултета Урош Шуваковић и истраживач Института за политичке студије Јасна Милошевић Ђорђевић, директорка Сташевић Карличић је подсетила да је утицај пандемије неспоран на ментално здравље.
- Све промене у менталном здрављу становништва диктирала је динамика корона вируса, на почетку када смо се сусрели са еклатантним стресом и изазовом и опасносћу по лични физички интегритет прва реакција је била страх који је донео пораст анксиозних и депресивних са стресом повезаних поремећаја - рекла је она.
Подсетила је да је у пракси био повећан број психотичних епизода као резултат повећање психолошке кризе на ментално здравље, али је додала да је током времена, како се динамика мењала и како су се људи суочавали са новим стилом живота и новом реалношћу, дошло до адаптације.
- Тако да су се разболели само они који нису успели да мобилишу снаге сопствене лицности, који су били предиспонирани и они који би оболели приком неког стресног догађаја - казала је Сташевић Карличић.