Куба на прагу историјског заокрета: Власт најавила реформе по узору на Кину и Вијетнам

Председник Мигел Дијаз-Канел поручио је да острво више не може да настави истим путем и најавио отварање простора за веће учешће приватног сектора, по моделу социјалистичких тржишних економија Кине и Вијетнама.

Куба планира да реформише своју економију и уведе промене које би омогућиле веће учешће приватног сектора, привлачење инвестиција и децентрализацију делова државне управе, саопштио је председник Мигел Дијаз-Канел.

Он је у петак најавио пакет економских мера, истичући да је сада "време за промене" и да земља "једноставно не може да настави овим путем".

Иако није изнео детаље реформи нити прецизан временски оквир њихове примене, најава је изазвала велику пажњу јер би могла да означи најзначајнији економски заокрет Кубе последњих година.

Отварање према приватном сектору

Према речима Дијаз-Канела, предложене мере требало би да помогну у решавању дугогодишњих проблема између централног планирања и економских подстицаја.

Предложене мере ће омогућити да се реше дугогодишње противречности између централног планирања и подстицаја - рекао је Дијаз-Канел новинарима.

Планиране су и промене у пољопривредном сектору, као и реструктурирање државног апарата. Поред тога, поједине економске активности које су до сада биле забрањене за приватне актере убудуће би могле да буду дозвољене.

Међутим, председник Кубе није прецизирао које би делатности могле да буду отворене за приватни сектор.

Реформе морају да одобре партијски органи

Предложене реформе још нису коначне. Оне морају да добију одобрење Политбироа Комунистичке партије и Националне скупштине Кубе.

Дијаз-Канел је нагласио да власти разматрају мере које се односе на спољну трговину, извоз, ланце снабдевања и логистику. Наговестио је и могућност укидања обавезних државних посредника у увозним и извозним пословима, као и увођење тарифних олакшица за оне који увозе сировине за производњу.

То би, уколико буде спроведено, могло да олакша пословање домаћим произвођачима и приватним предузетницима, али и да омогући брже снабдевање тржишта робом која је годинама тешко доступна.

Криза горива, хране и струје притиска Кубу

Најава реформи долази у тренутку када се Куба суочава са озбиљном економском кризом, несташицама горива, проблемима у снабдевању храном и честим енергетским тешкоћама.

Кубанци се већ годинама суочавају са редовима за основне намирнице, прекидима у снабдевању електричном енергијом и ограниченим приступом гориву. Посебан проблем представља чињеница да Куба производи око 40 одсто својих потреба за нафтом, док остатак зависи од увоза.

Због тога је острво изузетно рањиво на спољне притиске, санкције и поремећаје у снабдевању енергентима.

Сваку прилику усред кризе треба искористити као тренутак за узлет, као тренутак за раст - рекао је Дијаз-Канел, према саопштењу председништва које су пренели државни медији.

Он је додао да су власти поставиле групу приоритета за суочавање са тренутном ситуацијом, али није изнео конкретне мере.

Амерички притисак додатно погоршао кризу

Влада Сједињених Америчких Држава последњих месеци појачала је економски притисак на Кубу кроз низ санкција, настојећи да подстакне политичке и економске реформе на острву.

Односи Вашингтона и Хаване напети су још од револуције 1959. године коју је предводио Фидел Кастро.

У јануару су Сједињене Америчке Државе додатно пооштриле ограничења на увоз нафте на Кубу, што је, према наводима кубанских власти, додатно погоршало вишегодишње проблеме са горивом, струјом и снабдевањем.

Крајем јануара председник САД Доналд Трамп запретио је увођењем царина свакој земљи која продаје или испоручује нафту Куби. Тај потез додатно је продубио кризу изазвану америчким санкцијама.

Вашингтон врши притисак на кубанску владу да ослободи политичке затворенике и крене ка политичкој и економској либерализацији у замену за укидање санкција.

Хуманитарна помоћ стиже у Хавану

Док се Куба суочава са несташицама, неколико земаља последњих месеци послало је хуманитарну помоћ острву.

Брод са скоро 100 тона хране и основних потрепштина стигао је из Колумбије као део хуманитарне помоћи. Пошиљка је, према наводима колумбијске председничке агенције за међународну сарадњу, укључивала некварљиву храну, лекове, болнички материјал, електричне компоненте, соларне панеле и друге потрепштине.

Брод, који је испловио из Картахене почетком јуна, упловио је у луку Хавана у петак рано ујутру под колумбијском заставом, уз пратњу кубанског помоћног брода.

Поред тога, брод је превозио и седам тона робе које су прикупиле групе које се солидаришу са Кубом. Прошлог викенда у Хавану је стигао још један брод са 1.700 тона основних потрепштина из Мексика и Белизеа.

Куба пред могућим историјским заокретом

Иако детаљи најављених реформи још нису познати, поруке кубанског председника указују на то да власти разматрају промену економског приступа.

Модел на који се позива Хавана подсећа на искуства Кине и Вијетнама, земаља које су задржале политички систем под контролом комунистичке партије, али су у економији отвориле простор за тржишне механизме, инвестиције и приватни сектор.

За Кубу, која се деценијама ослањала на снажно државно контролисану планску економију, такав заокрет могао би да има далекосежне последице.

Ипак, остаје да се види које ће конкретне мере бити усвојене, када ће почети њихова примена и колико ће власти заиста бити спремне да отворе простор приватном сектору.