Kuba na pragu istorijskog zaokreta: Vlast najavila reforme po uzoru na Kinu i Vijetnam
Kuba je najavila paket ekonomskih reformi koje bi mogle da označe veliki zaokret u načinu funkcionisanja privrede ove zemlje.
Predsednik Migel Dijaz-Kanel poručio je da ostrvo više ne može da nastavi istim putem i najavio otvaranje prostora za veće učešće privatnog sektora, po modelu socijalističkih tržišnih ekonomija Kine i Vijetnama.
Kuba planira da reformiše svoju ekonomiju i uvede promene koje bi omogućile veće učešće privatnog sektora, privlačenje investicija i decentralizaciju delova državne uprave, saopštio je predsednik Migel Dijaz-Kanel.
On je u petak najavio paket ekonomskih mera, ističući da je sada "vreme za promene" i da zemlja "jednostavno ne može da nastavi ovim putem".
Iako nije izneo detalje reformi niti precizan vremenski okvir njihove primene, najava je izazvala veliku pažnju jer bi mogla da označi najznačajniji ekonomski zaokret Kube poslednjih godina.
Otvaranje prema privatnom sektoru
Prema rečima Dijaz-Kanela, predložene mere trebalo bi da pomognu u rešavanju dugogodišnjih problema između centralnog planiranja i ekonomskih podsticaja.
Predložene mere će omogućiti da se reše dugogodišnje protivrečnosti između centralnog planiranja i podsticaja - rekao je Dijaz-Kanel novinarima.
Planirane su i promene u poljoprivrednom sektoru, kao i restrukturiranje državnog aparata. Pored toga, pojedine ekonomske aktivnosti koje su do sada bile zabranjene za privatne aktere ubuduće bi mogle da budu dozvoljene.
Međutim, predsednik Kube nije precizirao koje bi delatnosti mogle da budu otvorene za privatni sektor.
Reforme moraju da odobre partijski organi
Predložene reforme još nisu konačne. One moraju da dobiju odobrenje Politbiroa Komunističke partije i Nacionalne skupštine Kube.
Dijaz-Kanel je naglasio da vlasti razmatraju mere koje se odnose na spoljnu trgovinu, izvoz, lance snabdevanja i logistiku. Nagovestio je i mogućnost ukidanja obaveznih državnih posrednika u uvoznim i izvoznim poslovima, kao i uvođenje tarifnih olakšica za one koji uvoze sirovine za proizvodnju.
To bi, ukoliko bude sprovedeno, moglo da olakša poslovanje domaćim proizvođačima i privatnim preduzetnicima, ali i da omogući brže snabdevanje tržišta robom koja je godinama teško dostupna.
Kriza goriva, hrane i struje pritiska Kubu
Najava reformi dolazi u trenutku kada se Kuba suočava sa ozbiljnom ekonomskom krizom, nestašicama goriva, problemima u snabdevanju hranom i čestim energetskim teškoćama.
Kubanci se već godinama suočavaju sa redovima za osnovne namirnice, prekidima u snabdevanju električnom energijom i ograničenim pristupom gorivu. Poseban problem predstavlja činjenica da Kuba proizvodi oko 40 odsto svojih potreba za naftom, dok ostatak zavisi od uvoza.
Zbog toga je ostrvo izuzetno ranjivo na spoljne pritiske, sankcije i poremećaje u snabdevanju energentima.
Svaku priliku usred krize treba iskoristiti kao trenutak za uzlet, kao trenutak za rast - rekao je Dijaz-Kanel, prema saopštenju predsedništva koje su preneli državni mediji.
On je dodao da su vlasti postavile grupu prioriteta za suočavanje sa trenutnom situacijom, ali nije izneo konkretne mere.
Američki pritisak dodatno pogoršao krizu
Vlada Sjedinjenih Američkih Država poslednjih meseci pojačala je ekonomski pritisak na Kubu kroz niz sankcija, nastojeći da podstakne političke i ekonomske reforme na ostrvu.
Odnosi Vašingtona i Havane napeti su još od revolucije 1959. godine koju je predvodio Fidel Kastro.
U januaru su Sjedinjene Američke Države dodatno pooštrile ograničenja na uvoz nafte na Kubu, što je, prema navodima kubanskih vlasti, dodatno pogoršalo višegodišnje probleme sa gorivom, strujom i snabdevanjem.
Krajem januara predsednik SAD Donald Tramp zapretio je uvođenjem carina svakoj zemlji koja prodaje ili isporučuje naftu Kubi. Taj potez dodatno je produbio krizu izazvanu američkim sankcijama.
Vašington vrši pritisak na kubansku vladu da oslobodi političke zatvorenike i krene ka političkoj i ekonomskoj liberalizaciji u zamenu za ukidanje sankcija.
Humanitarna pomoć stiže u Havanu
Dok se Kuba suočava sa nestašicama, nekoliko zemalja poslednjih meseci poslalo je humanitarnu pomoć ostrvu.
Brod sa skoro 100 tona hrane i osnovnih potrepština stigao je iz Kolumbije kao deo humanitarne pomoći. Pošiljka je, prema navodima kolumbijske predsedničke agencije za međunarodnu saradnju, uključivala nekvarljivu hranu, lekove, bolnički materijal, električne komponente, solarne panele i druge potrepštine.
Brod, koji je isplovio iz Kartahene početkom juna, uplovio je u luku Havana u petak rano ujutru pod kolumbijskom zastavom, uz pratnju kubanskog pomoćnog broda.
Pored toga, brod je prevozio i sedam tona robe koje su prikupile grupe koje se solidarišu sa Kubom. Prošlog vikenda u Havanu je stigao još jedan brod sa 1.700 tona osnovnih potrepština iz Meksika i Belizea.
Kuba pred mogućim istorijskim zaokretom
Iako detalji najavljenih reformi još nisu poznati, poruke kubanskog predsednika ukazuju na to da vlasti razmatraju promenu ekonomskog pristupa.
Model na koji se poziva Havana podseća na iskustva Kine i Vijetnama, zemalja koje su zadržale politički sistem pod kontrolom komunističke partije, ali su u ekonomiji otvorile prostor za tržišne mehanizme, investicije i privatni sektor.
Za Kubu, koja se decenijama oslanjala na snažno državno kontrolisanu plansku ekonomiju, takav zaokret mogao bi da ima dalekosežne posledice.
Ipak, ostaje da se vidi koje će konkretne mere biti usvojene, kada će početi njihova primena i koliko će vlasti zaista biti spremne da otvore prostor privatnom sektoru.
