Напади на полицију све учесталији: Ево колике су казне за увреде, претње и нападе на службена лица

Напади на службена лица било вербални или физички – постају све учесталија појава у Србији, а закон не оставља простор за сумњу: за такво понашање следи санкција. 

Најсвежији пример је данашњи догађај у Београдаукада је приликом рутинске контроле повређени припадник саобраћајне полиције. Он је наиме, након инцидента превезен на ВМА где су му констатоване лаке телесне повреде (О томе можете читати у ОВОЈ вести).  

Ипак, неки грађани не знају где је тачно граница законитог понашања када се нађу у сукобу с представницима институција.

У контакту са полицијом, комуналном милицијом, инспекторима или другим особама које врше јавну функцију, свака увреда, претња или насртај третира се као прекршај – а неретко и као кривично дело.

Шта закон каже?

Према Закону о јавном реду и миру, вређање службеног лица док обавља своју дужност кажњава се новчаном казном од 50.000 до 150.000 динара, а може се изрећи и затворска казна од 30 до 60 дана.

Ако се инцидент не заврши на увреди, већ ескалира у претњу или физички сукоб – следи примена Кривичног законика. Према његовим одредбама:

• За претњу нападом или ометање службеног лица, предвиђена је казна од шест месеци до две године затвора.
• Уколико је претња праћена оружјем или је службеник лакше повређен, казна се креће од једне до пет година.
• За тешке повреде и нападе на безбедносне службе, запрећена је казна до 12 година затвора.

Ко се све сматра службеним лицем?

• Полицајци
• Комунална милиција
• Саобраћајни и комунални инспектори
• Службеници органа државне управе у вршењу дужности

То значи да се и инцидент с, рецимо, пореским инспектором или инспектором за рад – уколико обавља службену функцију – третира истоветно као и сукоб са полицајцем.

Пораст напада и строже казне

У последњих неколико месеци бележи се пораст случајева напада на службенике у саобраћају и током контрола. Судови све чешће изричу ефективне казне затвора, нарочито у случајевима када су инциденти снимљени и објављени на друштвеним мрежама.

Казне нису само на папиру – напад који је раније могао да "прође" уз опомену или условну казну, данас најчешће завршава правоснажном осудом.

Грађани имају право да се жале – али не и да прете

Важно је нагласити: грађани имају право да поднесу званичне притужбе, дисциплинске пријаве или покрену судске поступке ако сматрају да је неко службено лице прекорачило овлашћења, али вређање, претње или физичко насиље – никада нису део тог права.

У демократском друштву, институције се не нападају – на њих се жали кроз законом прописане механизме.

Заједнички напади и организоване групе – још теже последице

Закон препознаје и нападе у групи – када више грађана покушава да спречи или онемогући службеника да обави задатак (нпр. хапшење, контролу, наплату казне). Чак и присуство и подршка таквој групи може довести до затворске казне.

• Учесници: затвор од шест месеци до три године
• Организатори: казна од једне до пет година

Све чешће пресуде, строжи закони и јавна осуда показују да се држава озбиљно поставила према овом проблему. С друге стране, грађани треба да знају да незадовољство – колико год било оправдано – мора имати институционални облик. Сваки другачији приступ води директно у кривичну одговорност.

Србија Данас