Napadi na policiju sve učestaliji: Evo kolike su kazne za uvrede, pretnje i napade na službena lica

Napadi na službena lica bilo verbalni ili fizički – postaju sve učestalija pojava u Srbiji, a zakon ne ostavlja prostor za sumnju: za takvo ponašanje sledi sankcija. 

Najsvežiji primer je današnji događaj u Beogradaukada je prilikom rutinske kontrole povređeni pripadnik saobraćajne policije. On je naime, nakon incidenta prevezen na VMA gde su mu konstatovane lake telesne povrede (O tome možete čitati u OVOJ vesti).  

Ipak, neki građani ne znaju gde je tačno granica zakonitog ponašanja kada se nađu u sukobu s predstavnicima institucija.

U kontaktu sa policijom, komunalnom milicijom, inspektorima ili drugim osobama koje vrše javnu funkciju, svaka uvreda, pretnja ili nasrtaj tretira se kao prekršaj – a neretko i kao krivično delo.

Šta zakon kaže?

Prema Zakonu o javnom redu i miru, vređanje službenog lica dok obavlja svoju dužnost kažnjava se novčanom kaznom od 50.000 do 150.000 dinara, a može se izreći i zatvorska kazna od 30 do 60 dana.

Ako se incident ne završi na uvredi, već eskalira u pretnju ili fizički sukob – sledi primena Krivičnog zakonika. Prema njegovim odredbama:

• Za pretnju napadom ili ometanje službenog lica, predviđena je kazna od šest meseci do dve godine zatvora.
• Ukoliko je pretnja praćena oružjem ili je službenik lakše povređen, kazna se kreće od jedne do pet godina.
• Za teške povrede i napade na bezbednosne službe, zaprećena je kazna do 12 godina zatvora.

Ko se sve smatra službenim licem?

• Policajci
• Komunalna milicija
• Saobraćajni i komunalni inspektori
• Službenici organa državne uprave u vršenju dužnosti

To znači da se i incident s, recimo, poreskim inspektorom ili inspektorom za rad – ukoliko obavlja službenu funkciju – tretira istovetno kao i sukob sa policajcem.

Porast napada i strože kazne

U poslednjih nekoliko meseci beleži se porast slučajeva napada na službenike u saobraćaju i tokom kontrola. Sudovi sve češće izriču efektivne kazne zatvora, naročito u slučajevima kada su incidenti snimljeni i objavljeni na društvenim mrežama.

Kazne nisu samo na papiru – napad koji je ranije mogao da "prođe" uz opomenu ili uslovnu kaznu, danas najčešće završava pravosnažnom osudom.

Građani imaju pravo da se žale – ali ne i da prete

Važno je naglasiti: građani imaju pravo da podnesu zvanične pritužbe, disciplinske prijave ili pokrenu sudske postupke ako smatraju da je neko službeno lice prekoračilo ovlašćenja, ali vređanje, pretnje ili fizičko nasilje – nikada nisu deo tog prava.

U demokratskom društvu, institucije se ne napadaju – na njih se žali kroz zakonom propisane mehanizme.

Zajednički napadi i organizovane grupe – još teže posledice

Zakon prepoznaje i napade u grupi – kada više građana pokušava da spreči ili onemogući službenika da obavi zadatak (npr. hapšenje, kontrolu, naplatu kazne). Čak i prisustvo i podrška takvoj grupi može dovesti do zatvorske kazne.

• Učesnici: zatvor od šest meseci do tri godine
• Organizatori: kazna od jedne do pet godina

Sve češće presude, stroži zakoni i javna osuda pokazuju da se država ozbiljno postavila prema ovom problemu. S druge strane, građani treba da znaju da nezadovoljstvo – koliko god bilo opravdano – mora imati institucionalni oblik. Svaki drugačiji pristup vodi direktno u krivičnu odgovornost.

Srbija Danas