Нашли људску РУКУ, па зачули језиви ГЛАС: Ова српска црква крије невероватне приче (ФОТО)
Ова црква налази се око километар северно изнад Крупња.
Црква Светог Успења пресвете Богородице у близини Крупња крије легенде још из периода средњовековне српске државе, а предања и мистерије које се вековима уназад препричавају у вези са њеним подизањем, као и догађајима који су се збили у њеној унутрашњости и даље шокирају јавност. Историчар Младен Стефановић објашњава порекло легенди које се доводе у везу са њеним настанком, али и приче обавијене велом мистерије.
Ова црква налази се око километар северно изнад Крупња, поред старог гробља, данас на граници села Липеновића и града Крупња. Место где се црква налази зове се Добри Поток по истоименом селу у ком се црква налазила по турском попису из 1528. године. Током времена, име Добри Поток се избрисало јер је доминирало име села Липеновића.
СТИЖУ НОВЕ ДОЗЕ ВАКЦИНА: Помоћ Меридиана за више од 50 болница Србије
ИЗ ДЕБЕЛИХ ЈАКНИ ПРАВО У КРАТАК РУКАВ! Метеоролози објавили када се температура у Србији враћа у плус
ШОКАНТНА ПРИЧА ХРВАТСКОГ ШПИЈУНА: Тајна на коју смо дугу чекали коначно ће бити РАЗОТКРИВЕНА (ВИДЕО)
- Црква Светог Успења пресвете Богородице је прва крупањска црква, јер је у самом Крупњу у време Дубровчана постојала католичка црква Светог Петра, а за време Турака џамија. Једино место склоњено због историјских прилика било је Добри Поток. Тако су Крупњани овде саградили цркву, а до ње основали и своје прво гробље - објашњава историчар Младен Стефановић.
- Црква у Добром потоку је прво требало да буде подигнута југо-источно од Крупња, где је обележено место за њену градњу, тако што је упаљено кандило. Међутим, у ноћи уочи отпочињања радова на њеној изградњи, сви знаци неимарства су били уништени, а кандило је нестало са олтарског места. Ујутру су неимари почели да трагају за објашњењима, и после пола часа хода, нашли су горуће кандило на месту где је олтар данашње добропоточке цркве. Веровало се да је ово само Божије дело, а да су кандило пренели анђели на такозвано Бого-одређено место. Зато што је место било у потоку и добро заклоњено црква је названа "Добро-поточка" - каже Стефановић.
Он је објаснио и шта се догађало са материјалом коришћеним за њену градњу.
- Према предању појединих сељака, ова црква је требало да се подигне у селу Бањевцу - преко пута села Липеновића, на једном узвишењу, а још су Немањићи почели да је граде. Прво је донет престони камен за жртвеник, али је он за једну ноћ одатле однет заједно са чираком и свећом на место где се црква налази и данас. То се догодило и са осталим материјалом и све што се дању доносило у Бањевац, преко ноћи га је нешто премештало у Липеновић. Где је овај материјал ношен нико није знао, а народ је са зебњом пратио ово чудо, али нико није смео ноћу да остане и да пронађе објашњење. То је трајало неколико дана, док једног дана неки чобани нису наишли на престони камен, свећу и литар вина. Сви су се сложили да је ово Божије провиђење наредило да храм - дом молитве буде у Добром Потоку - говори историчар, спомињући и причу нешто новијег порекла о проблемима који су се догађали у току подизања ове цркве.
Да ту није крај мистеријама које су се испредале око подизања ове цркве, сведочи и прича о људској руци која је пронађена у њеној унутрашњости.
- Када су тридесетих година обнављали цркву мењао се и иконостас у цркви Добри Поток. Када су црквењак и појац подигли и последњу греду иконостаса која је лежала до пода, угледали су на поду испод саме греде људску руку - мошти. Шака је била потпуно сува са кожом, а окупљени су били запрепашћени призором. Одлучили су да руку сахране, одмах ту у гробљу. Али кад су црквењак и појац дошли својим кућама, у току ноћи је нешто почело да их дави, у облику нечије руке, а глас из дубине им је наводно викао: "Вратите ме где ми је место". Целу ноћ ока нису склопили, па кад је свануло, отрчали су код свештеника у Крупањ да му све испричају и да му саопште да се боје да неће живи дочекати ноћ. На њихово изненађење, свештеник је искусио исте море, па су сви заједно одлучили да је поново ископају, прекаде, и да је положе испод часног престола у олтар цркве. Више им се није ништа десило, а мошти су и данас дању на истом месту - препричава Стефановић.
Веровали или не у поменута предања, приче које се препричавају у вези са подизањем цркве Светог Успења пресвете Богородице, као и догађајима који су се збивали у њеној околини чине део богатог народног живота и нематеријалног културног наслеђа локалне заједнице.
