Подешавања Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Београд
  • Дечани
  • Јагодина
  • Крагујевац
  • Крушевац
  • Ниш
  • Нови Сад
  • Ораховац
  • Панчево
  • Пирот
  • Приштина
  • Призрен
  • Сомбор
  • Суботица
  • Штрпце
  • Ужице
  • Врање
  • Вршац
  • Зрењанин
  • Звечан

"ПОДИГНЕМ ПОГЛЕД И ОНА ВИШЕ НИЈЕ БИЛА ТУ": Језива исповест оца чија је ћерка нестала, "ПЛАЧЕМ И САДА"

27.03.2024. 22:47
Пише:
Србија Данас/АЛО!
dete
дете / Извор: Shutterstock

Потресна исповест оца чије је дете нестало на плажи пре двадесет и седам година.

Потрага за двоипогодишњом Данком Илић наставља се, а на друштвеним мрежама могу се видети и неки негативни коментари упућени родитељима нестале девојчице. 

Један корисник друштвене мреже X подсетио је на своје искуство са нестанком детета на плажи.

- Било је то деведесетих година у Будви, моја ћерка је тада имала скоро три године. Био сам на плажи с њом око 11 ујутро. Жена ми је оставила да је пазим док је она отишла. Ћерка је играла са песком на два метра од мене, а ја сам читао. Била је на десетак метара од воде. Гледао сам је сваки пут кад бих подигао поглед са књиге. После неколико редова, подигнем поглед, и она више није била ту. Прошло је само 20-30 секунди од када сам је последњи пут видео - дели он.

- Погледам лево, десно, још нисам био забринут, али је нисам видео. Устанем, погледам око себе, прилазим месту где се играла, видим лопатицу, почињем да зовем њено име, питам људе да ли су је видели. Нико није. Прошло је мање од минута. Осећам како ми се стомак стеже. Почнем да трчим унаоколо и да је дозивам. Отишао сам до воде, вриштао сам. Стомак ми је постао величине стегнуте песнице. Трчао сам около и викао. Вероватно је прошло два минута. Желудац ми се смањивао док нисам осећао као да ми се срце претвара у црну рупу.

Након што му се придружила жена и обавестио је шта се догодило, почели су да траже на различите стране.

- Није ме одмах казнила, али знао сам да ће касније. Сложио сам се с тим, нисам имао приговора, осећао сам да је то заслужено. Раздвојили смо се и кренули у супротним правцима. Нисам био свој док нисам чуо да се изгубљена деца држе код бине. Потрчао сам тамо и издалека сам видио своју ћерку како стоји на бини са још неколико деце. Још увек је држала кофицу. Осетио сам се као свој, скочио сам на бину, загрлио сам је плачући, осетио сам највеће олакшање у животу. Срећу. Љубав. Кривицу. Плачем и сада се сећајући свега после 27 година - написао је тај корисник мреже X. 

Извор: Србија Данас/АЛО!/Александар Вулић/М.А.