НИШЛИЈКА ПОСАДИЛА ДОМАЋУ ШИЉУ И ОТКРИЛА ЈАПАНЦИМА АЈВАР: Далеки исток полудео за српским џемом од паприка
У школској башти у Тономију засада “куртовку” која је преживела и паклено лето и поплаве.
Носталгија за “правом јужњачком паприком”, али и жеља да своје ученике у Јапану упозна са културом Србије, инспирисали су Нишлијку Јелену Младеновић да у школској башти у Тономију засади “куртовку”. Семе је добила од искусног повртара из околине Алексинца са којим се консултовала и око садње, узгоја и брања. Паприка је преживела и паклено лето и поплаве, а ајвар се допао деци иако је био благо љут.
ПАЖЊА! Тропски дани пред Србијом, за викенд ПРОМЕНА, а ево до кад ће трајати ПАКЛЕНЕ ВРУЋИНЕ!
ХИТАН АПЕЛ ЗА ПОМОЋ ЈЕДНОМ ТАТИ: Помозимо Голубану да победи акутну леукемију
Сећате се Снежане која је послодавцу плаћала 30.000, а примала 26.000 динара: Ево шта се дешава сада са њом (ВИДЕО)
Јелена се из Ниша одселила у Јапан пре две године, а 2018. је почела да предаје енглески језик у школи која је и за основце и нижа средња, а налази се у граду Хофу, у месту Таномију, објавиле су Јужне вести. У башти око зграде узгаја се воће и поврће о којима се највише брину деца јер је то, објашњава Јелена, добра прилика да науче како сами да производе храну.
Како каже да воли јапанску храну, објашњава да је била фрустрирана јер није могла увек да спреми јела на која је навикла, јер је врло тешко, па и немогуће, пронаћи намирнице. Каже да се јапанско воће и поврће доста разликује од српског и да генерално користе другачије намирнице.
Већина домаћинстава има мале "тост рерне" у којима не могу да се спремају јела. Али мени лично је највише недостајала српска паприка која је барем на југоистоку Србије нешто као "стапле food" или део стандардне исхране и доста се користи. У Јапану углавном користе "бабуре" или јапанске мале паприке танке коже које беру док су још зелене па имају помало горак укус - прича Јелена.
Помислила је да башта може да се искористи и за српске производе и предложила да засаде нешто чега нема у Јапану и то уврсте у програм школског пројекта "Глобал Communication". Тако је из носталгије дошла на идеју да то буде баш српска “куртовку”. Њена идеја је дивно прихваћена, истиче, а када је на почетку прошле школске године посетила Ниш набавила је и семе.
ВЛАСНИЦИ КУЋНИХ ЉУБИМАЦА У ПРОБЛЕМУ: Да ли је скупље оставити љубимца на чување или га водити на летовање?
Ево шта Жељко Митровић учи ћерку у Кану! КОМЕНТАРИ САМО ПЉУШТЕ (ВИДЕО)
Умрла бака из Кикинде коју су доктори ГРЕШКОМ ПРОГЛАСИЛИ МРТВОМ: Хтели да је убаце у ковчег, а она отворила очи
Ступила сам у контакт са пријатељицом од чијих родитеља смо породично куповали паприке за спремање ајвара сваке године како бих набавила семе. По повратку у Јапан, семе смо послали на Институт агрикултуре у град Шимоносеки и након 2 дана га добили натраг са сертификатом да је сигурно за коришћење - присећа се Младеновићева. Живорад Рајковић већ годинама сади ово поврће у "паприкарском крају", Вукашиновцу крај Алексинца и каже да је био почаствован што ће његово семе стићи до Јапана. Посебно је био поносан што је оцењено као изузетно здраво, а има савет и како да свако изабере оно најбоље из сваке паприке.
- Ми кад остављамо семе перемо га и сво које је тешко оно падне на дно, оно које је лако је неупотребљиво и буде на површини воде - каже Рајковић.
Након што су засадили паприку, почели су да је наводњавају, а Јелена истиче да су све те фазе прошли у консултацији са чика Жиком који им је доста помогао саветима за одгој. Посебно је било занимљиво одгајати паприку за ајвар у специфичним климатским условима. Ипак, “куртовка” је успела, а све захваљујући квалитетном семену.
Клима у Јапану се доста разликује од оне у Србији, посебно по питању високог процента влаге и летње кишне сезоне која код нас не постоји. Али семе које смо добили је заиста било високог квалитета да су биљке уз велики труд свих у школи успеле да преживе паклено лето па и поплаве које су задесиле Јапан 2018. - истиче Јелена.
Јелена каже да није имала искуства са гајењем паприке, али су јој упомоћ прискочили и локални фармери који су семе засадили у својим повртњацима. Паприке из школске баште и оне које су добили на поклон од фармера искористили су за час прављења ајвара. Нишлијка је овај српски специјалитет искористила да Јапанце упозна са српском културом.
- Кад је дошло до дегустације, сачекало нас је изненађење јер је ајвар иако врло укусан испао мало љут. Касније сам сазнала да велика врућина може да промени састав паприке и да плод добије љут укус. С обзиром на врели талас који је дуго трајао тог лета ова омашка је имала смисла. Ипак, деца нису одбијала друго па ни треће парче крекера са намазом од ајвара како смо одлучили да послужимо ово јело. Ајвар је иначе међу њима добио и надимак “џем од паприке” иако се пре кувања никоме није допао изглед садржаја теглице коју смо купили у градској сувенирници - прича Јелена.
Нишлијка каже да јој је током овог процеса била јако забавна реакција фармера, који су хтели да им поклоне сав род "куртовке", јер нису знали шта са њом да раде.
- Црвена паприка се у јапанској кухињи не користи и нема јела која се од ње праве. У пројекат су ушли из радозналости и изазова да пробају да одгоје сорту поврћа са којом раније нису имали искуства - додаје Јелена.
Иако је пројекат у школи завршен, наставља се у Таномију, где је један од локалних фармера ове године засадио већу башту под стаклеником. План је да уз помоћ Општине града Хофу организују и годишњи фестивал ајвара у овом месту.
"РУСИ И СРБИ СУ ЈЕДАН НАРОД": Ево шта нам је славни руски писац ОСТАВИО У АМАНЕТ!
ВОДИТЕЉКА РТС-А ПРЕШЛА НА ПРВУ: Гледаоци остали без речи кад су приметили ЈЕДНУ СТВАР! КАКВА ПРОМЕНА! (ФОТО)
УНИКАТНИ "ЈУГИЋ" на цени у Немачкој: Продаје се ПРВИ МОДЕЛ култног возила! (ФОТО)
- Ово место је иначе врло мало и познато је по плажи крај Сето мора и радионицама у којима се учи "аизоме", традиционална вештина бојења материјала плавом индиго бојом природно добијеном од индиго биљке. Становници овог места се увек труде да нађу нове начине да привуку посетиоце а идеја коју имамо је један од њих - истиче Младеновићева.
Речи хвале има и за јапанске фармере који су врло креативни и труде се да добију најбољи могући квалитет и не плаше се да експериментишу. Тако она на пијаци често налази њихове производе који не постоје нигде до у Јапану, јер им је оригиналност јако важно, као и презентација производа, којом указују доста поштовања и производу и купцу.
СТАРИ НАЗИВИ СРПСКИХ ГРАДОВА: Јесте ли некада били у Палежу или Гургусовцу? Вероватно јесте, а да то и не знате (ВИДЕО)