"Одговорност ректора и декана за ово што се дешава је потпуна и апсолутна" Чедомир Антић о блокадама и протестима студената

"Анархистичке и друге тоталитарне групе су на универзитетима припремане читаву деценију. Демократију, али ни законитост, у време почетка блокада није више имао ко да брани."

Овако угледни историчар и професор Филозофског факултета у Београду, али и један од лидера студентског бунта 1996/97. године Чедомир Антић за Куриров интервју недеље одговара на питање како је дошло до тога да пленуми преузму контролу над већином факултета у Србији, али и одлучивање о ситуацији у држави.

Професор Антић открива и зашто сматра да је академска година већ изгубљена, како види излаз из кризе која је захватила друштво, упоређује студентске протесте тада и данас, али и одговара на спекулације да ли је заиста од оштрог критичара власти "прешао на другу страну"...

Као дугогодишњи професор Београдског универзитета, како видите дешавања на већини српских факултета и генерално у просвети током последња четири месеца?

- На свим државним универзитетима у Србији, са изузетком универзитета у Косовској Митровици, заустављен је рад, престала је свака активност. То је учињено с врло снажним поводом: након несреће у Новом Саду у којој је погинуло шеснаесторо људи и једне свађе режимских активиста са студентима ФДУ. Ако је повод важан и упечатљив, па је још привукао тако масован бунт, он је с друге стране показао и неколико слабости оних који учествују у блокадерском покрету. Покрет је своју масовност остварио тоталитарном идеологијом и њеном праксом које је пригрлио. Они који нису желели да учествују у свему избачени су из учионица и амфитеатара, блокадом управљају анонимни пленуми без легитимних представника, кворума и уз праксу отказивања, то јест канселовања неистомишљеника. Захваљујући подршци великог дела управа факултета, ове активности биле су брзе и успешне. Дакле, Устав и демократске вредности - каква је законита борба против корупције и ауторитарне власти - блокадери наводно бране неуставним спровођењем тоталитарне идеологије и незаконитим блокадама. Други недостатак садржан је у чињеници да су захтеви и читав покрет наводно аполитични.

У настојању да остваре масовност и јединство, они су јавно одбацили сваку политику и траже "Истину" и "правду" у једном врло сложеном случају, све у нади да ће општа блокада државе, којој теже, оборити режим. Презир према демократском уређењу и странкама које су предвиђене српским уставом показали су и тиме што су после четири месеца почели да извозе анархистички модел одлучивања у наше општине, месне заједнице и разне државне установе. Мотиви нису довољни. Све наведено знак је слабости и недостатка.

Масовна побуна у угледнијем и имућнијем делу просвете, универзитетима и гимназијама, показује дубоке фрустрације вишег средњег слоја становништва. Фрустрације могу бити добро погонско гориво промена, али без рационалних и изводљивих политичких циљева и ефикасне и демократске политичке организације једини успех свега овога могла би да остане само успомена на грандиозне манифестације незадовољства и немоћи.

Шта чека факултете који су у блокади у Србији у наредном периоду? Да ли је академску годину и даље могуће надокнадити и да ли би то било квалитетно?

- По законима које смо деценијама представљали као идеал, те високим стандардима за које тврдимо да смо их усвојили, академска година је већ пропала. Посебно је то случај с медицинским и техничким факултетима. Међутим, код нас је то питање надокнаде и квалитета одавно питање политике. Сетимо се само НАТО бомбардовања, епидемије короне...

О новој влади: Против сам прелазне владе

Србију очекује формирање нове владе. Шта би, по вама, била опција која би могла да умири тензије у друштву и да ли такво решење уопште постоји?

- Прелазна влада може бити много тога, али ја сам против ње ако је заснована на моделу владе Миломира Минића из 2000. године. Та влада је имала лоше последице по Србију. Притом, она је имала искрену подршку ондашњег председника републике Милана Милутиновића, савезне владе која је била несоцијалистичка и у њој је учествовао СПС. У овом тренутку таква влада је немогућа, а ако би постала могућа, свакако би била штетна по српску државу.

Како је, по вашем мишљењу, дошло до тога да студентски пленуми преузму контролу над факултетима и у одлучивању?

- Анархистичке и друге тоталитарне групе су на универзитетима припремане читаву деценију. Демократију, али ни законитост, у време почетка блокада није више имао ко да брани. Наша култура је култура бруке и части, повезана с друштвеним мрежама, она и од младих и иначе смелих људи чини кукавице, уплашене да ће их неко канселовати, грдити на мрежама и тако "учинити познатим"...

Колика је одговорност ректора и декана за све што се тренутно дешава?
- Одговорност ректора и декана је потпуна и апсолутна.

Како ви видите излаз из кризе и велике поларизације која је захватила не само универзитет већ и цело српско друштво?

- Било би најбоље да из овог лошег раздобља, које нам је донело велике штете, изађемо тако што би био покренут талас демократизације. Режим је могао да омогући избор једне угледне "владе народног споразума" и омогући поштене изборе - рецимо, онакве какви су одржани 2003. и 2007. године. Посредовао би одбор најугледнијих Срба. Бојим се да је прилика режимске слабости пропуштена. Ако не дође до неког оружаног сукоба, блокадерски покрет ће се сам урушити, а власт ће наставити по старом, до следеће кризе.

Били сте један од вођа студентских протеста против Слободана Милошевића 1997. године. Можете ли да направите неку паралелу с данашњим протестима? Како данас са ове временске дистанце гледате на тај период?

- Сличности има јако мало. Необично је што блокадери из маркетиншких разлога желе да се представе као настављачи тог студентског покрета. Ми смо то већ имали: делу нашег народа је Тито био настављач Карађорђеве борбе. Ми смо били демократски покрет који је имао политичке циљеве. На то време гледам рационално и с поносом.

Кад смо већ код протеста деведесетих, данашњи су, за разлику од тих, потпуно деперсонализовани и присутни су покушаји да се студенти у блокади ограде до сваког уплива политике. Из вашег искуства, да ли је заиста могуће или потребно побећи од политике у таквим ситуацијама?

- У почетку аполитичност им је ускратила унутрашње недоумице и поделе. Касније их је ограничила и претворила у потпуно несамосталне.

О промени страна: Мој став према Вучићевој власти се није променио

Поред многобројних научних радова на тему српске историје, широј јавности сте последњих година били познати и као неко ко оштро критикује власт Александра Вучића. Из тог разлога су се поједини изненадили кад сте изјавили да не подржавате студентске блокаде. И поред вашег образложења тог става, чини се да је доста њих остало у уверењу да сте "променили страну". Шта мислите данас о политици Вучића и владајуће странке?

- Мој став према Вучићевој власти се није променио. Ово није први пут да неко медведом тера лисицу. Дешавало се већ да читава једна српска генерација стане уз војника "вражје дивизије" аустроугарске војске. Ко не научи из историје, она му се понови. Кад је реч о промени страна - мој живот је мој доказ. Зато праве организаторе свега овога толико љути моје непристајање на њихово злодело.

Србија Данас/Курир/Аутор: Јелена Пронић