Остале без мајке, али нису одустале од њене традиције: Три девојчице из Крушевца продају бадњаке на улици - Наставиле оно што је мама волела

КРУШЕВАЦ – Широм Србије у сусрет великом празнику Божићу продају се бадњаци. Ипак, посебна и дирљива прича стиже нам из Крушевца где код Основне школе Јован Јовановић Змај ово свето дрво продају Теодора, Анастасија и Јелица Миленковић. Ове три рођене сестре и ранијих година су продавале бадњаке, али сада је ипак све другачије. У децембру су изгубиле маму, али како су са њом тај посао обављале претходних година одлучиле су да смогну снаге и за њену љубав то ураде и уочи овог Божића.

– Ово радим још од малих ногу. Мајка ме је научила. Продајем бадњаке зато што је и она волела да то радимо и зато што знам да би желела да наставим. Није напорно. Јесте мало теже док се све прикупи, али није тешко. Посао иде лако. Продавале смо 5. Јануара, продаваћемо читав Бадњи дан, а Божић ћемо да прославимо у кругу породице, казала је за РИНУ Теодора.

Велика подршка и највећи ослонац вредним сестрицама је отац Љуба, на ком је након изненадне смрти супруге, задатак да ове три девојчице изведе на прави пут. Иза њих је јако тежак период. У мају им је изгорела кућа, а на крају године остали су без мајке и супруге.

- Те ноћи сам успео да извучем супругу и децу из пламена, живе и здраве. Овог пута, нажалост, нисам успео. Покушавао сам све, масажу срца, вештачко дисање, док није стигла Хитна помоћ. Трудио сам се да је одржим у животу, али нисам успео. Изгубио сам супругу. Узрок је био срчани удар. Имала је 49 година. То су најтеже године, кад је мајка најпотребнија деци, каже Љуба.

Теодора има 18, Анастасија 16 а Јелица 12 година. Најстарија кћерка је светосавски ђак, добитница награде за Светог Саву као најбољи ученик.

- Деца су ми све. Трудиили смо се и супруга и ја да их изведемо на прави пут. Научене су да деле и последњу кору хлеба, да буду добри људи. Продају бадњака смо радили и раније. То је моја супруга волела да ради. Научила је децу томе. Деца су инсистирала да и ове године изађемо, да обележимо традицију и испоштујемо оно што је њихова мајка волела. Да наставимо без обзира на све што се догодило, каже овај пожртвовани отац.

Додаје да у овим тренуцима је максимално посвећен деци, јер губитак који су сви доживели је огроман.

- Организујемо се како знамо. Најстарија ћерка припази на најмлађу неколико сати дневно. Морамо да се сналазимо. Имам поверење у децу. Научене су свим кућним пословима. Све саме раде. Средња ћерка меси пите, феноменалне пите прави. Сама је научила и да прави торте. Сада морамо мало другачије да се организујемо. Оно што је њихова мајка радила, а ја знам, сада морам ја да преузмем, поручује Љуба.

Извор: Србија Данас/РИНА