Ostale bez majke, ali nisu odustale od njene tradicije: Tri devojčice iz Kruševca prodaju badnjake na ulici - Nastavile ono što je mama volela

KRUŠEVAC – Širom Srbije u susret velikom prazniku Božiću prodaju se badnjaci. Ipak, posebna i dirljiva priča stiže nam iz Kruševca gde kod Osnovne škole Jovan Jovanović Zmaj ovo sveto drvo prodaju Teodora, Anastasija i Jelica Milenković. Ove tri rođene sestre i ranijih godina su prodavale badnjake, ali sada je ipak sve drugačije. U decembru su izgubile mamu, ali kako su sa njom taj posao obavljale prethodnih godina odlučile su da smognu snage i za njenu ljubav to urade i uoči ovog Božića.

– Ovo radim još od malih nogu. Majka me je naučila. Prodajem badnjake zato što je i ona volela da to radimo i zato što znam da bi želela da nastavim. Nije naporno. Jeste malo teže dok se sve prikupi, ali nije teško. Posao ide lako. Prodavale smo 5. Januara, prodavaćemo čitav Badnji dan, a Božić ćemo da proslavimo u krugu porodice, kazala je za RINU Teodora.

Velika podrška i najveći oslonac vrednim sestricama je otac Ljuba, na kom je nakon iznenadne smrti supruge, zadatak da ove tri devojčice izvede na pravi put. Iza njih je jako težak period. U maju im je izgorela kuća, a na kraju godine ostali su bez majke i supruge.

- Te noći sam uspeo da izvučem suprugu i decu iz plamena, žive i zdrave. Ovog puta, nažalost, nisam uspeo. Pokušavao sam sve, masažu srca, veštačko disanje, dok nije stigla Hitna pomoć. Trudio sam se da je održim u životu, ali nisam uspeo. Izgubio sam suprugu. Uzrok je bio srčani udar. Imala je 49 godina. To su najteže godine, kad je majka najpotrebnija deci, kaže Ljuba.

Teodora ima 18, Anastasija 16 a Jelica 12 godina. Najstarija kćerka je svetosavski đak, dobitnica nagrade za Svetog Savu kao najbolji učenik.

- Deca su mi sve. Trudiili smo se i supruga i ja da ih izvedemo na pravi put. Naučene su da dele i poslednju koru hleba, da budu dobri ljudi. Prodaju badnjaka smo radili i ranije. To je moja supruga volela da radi. Naučila je decu tome. Deca su insistirala da i ove godine izađemo, da obeležimo tradiciju i ispoštujemo ono što je njihova majka volela. Da nastavimo bez obzira na sve što se dogodilo, kaže ovaj požrtvovani otac.

Dodaje da u ovim trenucima je maksimalno posvećen deci, jer gubitak koji su svi doživeli je ogroman.

- Organizujemo se kako znamo. Najstarija ćerka pripazi na najmlađu nekoliko sati dnevno. Moramo da se snalazimo. Imam poverenje u decu. Naučene su svim kućnim poslovima. Sve same rade. Srednja ćerka mesi pite, fenomenalne pite pravi. Sama je naučila i da pravi torte. Sada moramo malo drugačije da se organizujemo. Ono što je njihova majka radila, a ja znam, sada moram ja da preuzmem, poručuje Ljuba.

Izvor: Srbija Danas/RINA