Ово нисте знали о вечери на Бадње вече: Погледајте записе чувеног српског научника
У јеку празничних припрема, док се фокусирамо на богатство трпезе, често заборављамо да Бадње вече у српској традицији није само породични скуп, већ дубоки религијски чин стар хиљадама година.
Чувени српски етнолог и историчар религије Веселин Чајкановић у свом капиталном делу "Мит и религија у Срба", подсећа нас да сваки детаљ ове вечере има строго утврђен смисао који нас повезује са светом наших предака.
Супротно модерним схватањима луксуза, права бадњиданска вечера не одвија се за столом. Чајкановић истиче да се "једе не са стола, већ са пода по коме је прострта слама“. Овај чин није одраз сиромаштва, већ свесно спуштање на ниво земље, чиме се брише граница између живих и оних који више нису са нама.
Сама чињеница да се софра не диже преко ноћи, нити се кућа чисти, потврђује веровање да су те ноћи наши преци присутни као невидљиви гости.
Јеловник Бадње вечери је строго одређен и сваки плод носи специфичну магијску вредност. Према Чајкановићу, пасуљ, боб и ораси нису случајно изабрани.
- Сва ова јела имају мртвачки карактер, и стоје у вези са доњим или 'оним' светом. Пасуљ и боб имао је, одувек, важну улогу у култу мртвих код свих Индоевропљана. Он се давао као храна покојним прецима - записао је Чајкановић.
Чајкановић повлачи фасцинантну паралелу са античким светом, подсећајући да су Питагора и орфичари забрањивали пасуљ јер је сматран седиштем душа, док су Римљани њиме терали демоне. Код нас, једна кашика преосталог пасуља чува се чак до Крстовдана, као својеврсна амајлија за здравље и заштиту.
Осим пасуља, кључни елементи су и бадњидански колач који се никада не сече ножем (који симболизује насиље и гвожђе које одбија духове), већ се "ломи руком“.
Ту су и божићни мед који се не третира као обична храна, већ као лек који се чува током целе године, као и риба и ораси. Док риба у неким крајевима (Банат, околина Бањалуке) допуњава трпезу, ораси служе за гатање - по томе какав је плод унутар љуске, предвиђала се срећа и здравље укућана.
Све те "магичне забране“, попут оне да се не сме попити све пиће нити појести сво јело, служе једном циљу - исказивању поштовања прецима од којих се тражи благослов за наредну годину. Бадња вечера је, према речима Чајкановића, више од оброка; то је жива веза са нашим коренима, сачувана кроз векове у мирису сламе и укусу туцаног пасуља.
Србија данас/Телеграф
