Овде је у Србији измерено невероватних -39,5 степени: Када видите где се налази, биће вам јасно зашто га зову "српски Сибир"

Постоје зиме када се жалимо чим температура склизне неколико степени испод нуле, а постоје и оне које остану записане у метеоролошкој историји. Једна таква у Србији спустила је живу у термометру готово до невероватних минус 40 степени Целзијуса.

Није реч о Сибиру, нити о неком забаченом месту на крајњем северу Европе. Таква хладноћа забележена је управо у нашој земљи, на подручју на којем зима уме да покаже своје најсуровије лице.

На Пештерској висоравни, у Карајукића Бунарима, 13. јануара 1985. године измерено је чак -39,5 степени, док је неколико деценија раније у самој Сјеници температура пала на -38,4 степена.

Бројке које данас делују готово нестварно имају своје објашњење. Специфичан положај, надморска висина и температурна инверзија од Пештери праве својеврсну природну "замку" за ледени ваздух, због чега овај крај с разлогом носи надимак "српски Сибир".

Ако вам се чини да су зиме у Србији хладне, податак из прошлости показује колико екстремне температуре у нашој земљи заправо могу да буду.

На екстремне температуре које су овде забележене подсетили су администратори једне популарне Инстаграм странице, а бројке показују да су становници овог краја пролазили кроз зиме какве је данас тешко замислити.

У Србији температура пала на -39,5 степени

Сјеница се налази на око 1.000 метара надморске висине, на Сјеничко-пештерској висоравни, окружена планинама и пространим котлинама.

Управо специфичан рељеф овог подручја погодује екстремно ниским температурама током зиме.

Током ведрих и мирних зимских ноћи хладан ваздух спушта се и задржава у најнижим деловима терена, због чега може да дође до веома изражене температурне инверзије.

"Тада настаје температурна инверзија, необична појава код које је у котлини хладније него на околним вишим пределима. Док се неки крајеви Србије буде на неколико степени испод нуле, Пештер уме да осване под ледом и дубоким минусом. У самом граду Сјеници, 26. јануара 1954. године, измерено је −38,4 °Ц", навели су.

Још хладније било на Пештерској висоравни

Међутим, још нижа температура забележена је ван самог града, на подручју Пештерске висоравни.

Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода Србије, 13. јануара 1985. године у Карајукића Бунарима температура је пала на чак -39,5 степени Целзијуса.

Реч је о температури која показује колико су екстремне зиме могуће у овом делу Србије када се поклопе одговарајући метеоролошки услови.

Зашто је на Пештеру толико хладно?

Екстремне температуре нису случајност.

Велика надморска висина, конфигурација терена и околне планине стварају услове у којима се хладан ваздух током мирних и ведрих ноћи спушта ка нижим деловима висоравни и тамо задржава.

Тада настаје температурна инверзија, па у котлинама може бити знатно хладније него на околним вишим пределима.

Због тога се Сјеница и Пештерска висораван већ деценијама издвајају као једно од најхладнијих подручја Србије.

Живот на готово минус 40 степени

За становнике Пештери, међутим, екстремна зима није само метеоролошки податак нити призор снежних пашњака и залеђених предела.

Хладноћа директно утиче на свакодневни живот људи, рад, домаћинства и бригу о стоци.

"Можда највећа прича Пештери није само температура од −39,5 °Ц. Највећа прича су људи који су научили да живе са таквом природом. Овде се зима не побеђује за један дан. Овде се са њом живи", наведено је у објави.

Управо историјски подаци са Пештери подсећају колико велике температурне екстреме Србија може да забележи током зиме и зашто је овај крај стекао репутацију једног од најхладнијих места у земљи.