Ovde je u Srbiji izmereno neverovatnih -39,5 stepeni: Kada vidite gde se nalazi, biće vam jasno zašto ga zovu "srpski Sibir"
Ovo mesto drži neverovatan rekord, zima ovde pokazuje najokrutnije lice.
Postoje zime kada se žalimo čim temperatura sklizne nekoliko stepeni ispod nule, a postoje i one koje ostanu zapisane u meteorološkoj istoriji. Jedna takva u Srbiji spustila je živu u termometru gotovo do neverovatnih minus 40 stepeni Celzijusa.
Nije reč o Sibiru, niti o nekom zabačenom mestu na krajnjem severu Evrope. Takva hladnoća zabeležena je upravo u našoj zemlji, na području na kojem zima ume da pokaže svoje najsurovije lice.
Na Pešterskoj visoravni, u Karajukića Bunarima, 13. januara 1985. godine izmereno je čak -39,5 stepeni, dok je nekoliko decenija ranije u samoj Sjenici temperatura pala na -38,4 stepena.
Brojke koje danas deluju gotovo nestvarno imaju svoje objašnjenje. Specifičan položaj, nadmorska visina i temperaturna inverzija od Pešteri prave svojevrsnu prirodnu "zamku" za ledeni vazduh, zbog čega ovaj kraj s razlogom nosi nadimak "srpski Sibir".
Ako vam se čini da su zime u Srbiji hladne, podatak iz prošlosti pokazuje koliko ekstremne temperature u našoj zemlji zapravo mogu da budu.
Na ekstremne temperature koje su ovde zabeležene podsetili su administratori jedne popularne Instagram stranice, a brojke pokazuju da su stanovnici ovog kraja prolazili kroz zime kakve je danas teško zamisliti.
U Srbiji temperatura pala na -39,5 stepeni
Sjenica se nalazi na oko 1.000 metara nadmorske visine, na Sjeničko-pešterskoj visoravni, okružena planinama i prostranim kotlinama.
Upravo specifičan reljef ovog područja pogoduje ekstremno niskim temperaturama tokom zime.
Tokom vedrih i mirnih zimskih noći hladan vazduh spušta se i zadržava u najnižim delovima terena, zbog čega može da dođe do veoma izražene temperaturne inverzije.
"Tada nastaje temperaturna inverzija, neobična pojava kod koje je u kotlini hladnije nego na okolnim višim predelima. Dok se neki krajevi Srbije bude na nekoliko stepeni ispod nule, Pešter ume da osvane pod ledom i dubokim minusom. U samom gradu Sjenici, 26. januara 1954. godine, izmereno je −38,4 °C", naveli su.
Još hladnije bilo na Pešterskoj visoravni
Međutim, još niža temperatura zabeležena je van samog grada, na području Pešterske visoravni.
Prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije, 13. januara 1985. godine u Karajukića Bunarima temperatura je pala na čak -39,5 stepeni Celzijusa.
Reč je o temperaturi koja pokazuje koliko su ekstremne zime moguće u ovom delu Srbije kada se poklope odgovarajući meteorološki uslovi.
Zašto je na Pešteru toliko hladno?
Ekstremne temperature nisu slučajnost.
Velika nadmorska visina, konfiguracija terena i okolne planine stvaraju uslove u kojima se hladan vazduh tokom mirnih i vedrih noći spušta ka nižim delovima visoravni i tamo zadržava.
Tada nastaje temperaturna inverzija, pa u kotlinama može biti znatno hladnije nego na okolnim višim predelima.
Zbog toga se Sjenica i Pešterska visoravan već decenijama izdvajaju kao jedno od najhladnijih područja Srbije.
Život na gotovo minus 40 stepeni
Za stanovnike Pešteri, međutim, ekstremna zima nije samo meteorološki podatak niti prizor snežnih pašnjaka i zaleđenih predela.
Hladnoća direktno utiče na svakodnevni život ljudi, rad, domaćinstva i brigu o stoci.
"Možda najveća priča Pešteri nije samo temperatura od −39,5 °C. Najveća priča su ljudi koji su naučili da žive sa takvom prirodom. Ovde se zima ne pobeđuje za jedan dan. Ovde se sa njom živi", navedeno je u objavi.
Upravo istorijski podaci sa Pešteri podsećaju koliko velike temperaturne ekstreme Srbija može da zabeleži tokom zime i zašto je ovaj kraj stekao reputaciju jednog od najhladnijih mesta u zemlji.
